Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO da ne KAŽEM – ODE ČOVEK, KO DA GA NIJE NI...

ŠTO da ne KAŽEM – ODE ČOVEK, KO DA GA NIJE NI BILO

127
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 24.05.2019

Da može Zakon, poput Tijaninog zakona, da politički toliko ustalasa ostrašćene, nazovi “nepolitičare”, normalan čovek ne bi mogao ni u snu da zamisli.

„Da li ijedan zakon koja donesu govna što smrde u Skupštini banana Republike Srbije, može da bude dobar zakon? Naravno da ne može“, komentar je našeg uvaženog, poštovanog i slobodoumnog pisca Marka Vidojkovića.

Marko Vidojković je, kroz svoje pisanije, zapravo istresao svu ličnu mržnu prema aktuelnoj vlasti i Vučiću, bez zadrške, bez biranja reči, bez pomisli o tome da će to čitati i Igor Jurić, Tijanin otac.

„Čemu služi takozvani Tijanin zakon, ispisan govnjivim naprednjačkim mastilom na grobu mrtve devojčice? Služi da se opozicija optuži kako podržava silovanje nemoćnih lica i trudnica, zato što je bojkotovala sednicu parlamenta na kojoj je ovaj zakon donešen. Ali, to je samo početak. Daj da Tijaninom zakonu dodamo i paragrafe po kojima možemo bilo kakvu kritiku vlasti da okarakterišemo kao državni udar, pa da kritičara strpamo u mardelj do smrti, joj, kako smo pametni.”….piše između ostalog, a ostalog ima podosta, jer je Marko Vidojković, očigledno je pukao u svojoj mržnji, pa ni sam nije svestan spisateljski neizabranih reči.

“Građanski protesti, dakle, ne smeju stati. Protest je naša dužnost, u trajanju od nekoliko sati, tokom kojih ćemo pokazati da smo ustali protiv onoga što nam iskompleksirani psihopata, izgubljen u psihijatrijskim dijagnozama, Aleksandar Vučuć, i njegove horde rade. Da li bi Tijaninog zakona bilo da je na ulicama bila kritična masa koja demonstrira protiv njega? Šta bi bilo sa prethodnim nakaradnim zakonima, kojima je demokratija u Srbiji sahranjena? Nikada nećemo saznati, jer na ulicama nije bilo nikog.”….nastavlja Marko svoju političku priču koja sa Tijaninim zakonom ima taman toliko veze, ko sa lanjskim snegom. Da ne govorimo o tome da je tekst naslovljen „Tijanina diktatura”.

“Pokušavam da na veliki broj gadosti ne reagujem ali nekad ne mogu da izdržim i pokleknem pred samim sobom. Da li se ti Marko, ovim načinom ophođenja prema jednoj mrtvoj devojčici, razlikuješ od istih onih koje kritikuješ?.”…..odgovorio je Igor Jurić i po hiljaditi put svima, i Marku lično obrazložio suštinu Tijaninog zakona

„Tebi je to, međutim, nebitno, kaže. Važno je da si mi u tekstu silovao ćerku i uneredio se na njen grob. Kakvi ste to ljudi? Dobri moj Marko. Neka ti je prosto. Igor, otac Tijane.”

I reče Igor Jurić posle usvajanja Zakona u Skupštini da je zadovoljan, ali sa gorkim ukusom u ustima. Zbog onih koji su ga bojkotovali, zbog svih koji nisu razumeli, zbog lažnih zaštitnika ljudskih prava, zbog mnogo toga što čoveka poput Igora jurića zaboli. A gorak ukus u ustima ostao je zbog politizacije price od strane malog broja ljudi, malog ali dovoljno ostrašćenog da i okean zatruje svojom mržnjom. Čovek čak i to donekle može da razume. Pa ima nas raznih, što bi rekao naš narod. Neobrazovanih, neukih, loših, nekulturnih, nevaspitanih ljudi….svakakvih nas ima i svako na svoj način reaguje. Na šta ima pravo u demokratskoj zemlji, kakva je naša.

Zgrane se čovek, međutim, pred onima koji spadaju u nekakvu elitu, književnu recimo. Poput Marka Vidojkovića, dobrog pisca koga su mnogi hvalili, i čitaju ga širom Srbije. Takav čovek sebi dopušta vokabular, koji mu kao piscu ne dolikuje. Pisci su, valjda, ljudi koje ne samo čitamo, već od kojih nešto i učimo. Mladi naraštaji posebno. Čitajući Markov tekst “Tijanina diktatura”, shvatamo da čovek može sam da pokopa za tren. Beše, i nestade. Ko da ga nije ni bilo. Lepo reče Igor Jurić……..neka mu je prosto.

24.Maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde