Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO da ne KAŽEM – USVOJEN ZAKON – HVALA BOGU

ŠTO da ne KAŽEM – USVOJEN ZAKON – HVALA BOGU

56
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 22.05.2019

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Krivičnog zakonika sa 159 glasova “za”. Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije “Tijana Jurić”.

Usvajanju izmena Krivičnog zakonika, koji predviđa doživotnu robiju za silovatelje i ubice dece, prisustvovao je i Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, čiju je inicijativu potpisima podržalo gotovo 159.000 građana .

Osim vladajuće većine, izmene Krivičnog zakonika su glasovima podržali i radikali, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i još dva poslanika opozicije – Miladin Ševarlić i Đorđe Vukadinović.Glasanju nisu prisustvovali poslanici koji bojkotuju rad parlamenta, iako su, prema njihovim rečima, potpisima podržali građansku inicijativu.

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o krivičnom postupku.

Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora.

U skladu sa inicijativom Fondacije “Tijana Jurić” predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom – za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.

Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, koji je pokrenuo inicijativu da se za ubice i silovatelje dece uvede kazna doživotnog zatvora, a koju je Skupština u okviru izmena Krivičnog zakonika usvojila, rekao je da mu je bila želja da se oko tog predloga svi ujedine.

Nakon što je u Skupštini usvojen zakon za doživotni zatvor za ubice i silovatelje dece, Igor Jurić je kazao da se oseća čudno i da su mu osećanja pomešana.

“Ovo je trebalo, i na neki način i jeste, da bude pobeda građana koji su se udružili oko jedne ideje – da se zaštite deca. Sa druge strane, osećam gorak ukus, zato što sam smatrao da to ne sme da se ispolitizuje, a na kraju nije ispalo tako”, rekao je Jurić.

Smatra da će se u narednim godinama tek pokazati koliko je donošenje ovog zakona bilo važno.

Na pitanje kako tumači to što su pojedini poslanici podržali inicijativu, ali se nisu pojavili na glasanju, Jurić kaže da je smatrao da će bezbednost najmlađih ujediniti društvo, a da se ispostavilo da nije tako.

“Želim da zahvalim svima koji su podržali ovaj zakon u momentu kada je njima odgovaralo. Neka im bude na savesti zato što danas nisu bili u Skupštini”, rekao je Igor Jurić.

Kad ovako važna tema nije mogla da ujedini poslanike republičkog parlamenta, šta tek ostaje za manje važne teme, koje su na dnevnom redu svakog zasedanja. Žalosno i tužno po sve one koji mešaju babe i žabe. A Tijanin zakon za svakog normalnog čoveka nije nehuman, naprotiv. Praksa je, na žalost, potvrdila da je bio itekako potreban. Jer samo u vreme borbe Igora Jurića za usvajanje Zakona, u tom međuprostoru dakle, dogodila su se mnoga silovanja, zlostavljanja i ubistva dece. Zakon ne može da spreči monstrume u nameri, ali možda može da ih pokoleba. I da bude satisfakcija, na neki način, ljudima čija je sudbina slična sudbini Igora Jurića, koji osim što je izgubio ćerku, izgubio je sa svojom porodicom i život. I on je, na neki način, na doživotnoj robiji bez pomilovanja.

Dileme oko toga, dakle, nije trebalo da bude. Pa ipak, poslanici opozicije se nisu pojavili da podrže Zakon. Bojkotuju Skupštinu? Neka, to je njihovo pravo. I niko im ga ne bi oduzeo da su se ljudski pojavili u parlamentu, glasali i odmah potom

nastavili bojkot. Jel to bilo teško? Ovako, oni su prećutno glasali protiv Zakona. A ujedno pokušali da operu obraz. Malo je nisko i bljakavo, što bi rekla deca, ali tako je. Osim toga, ako su bili protiv, trebalo bi da imaju petlju i to jasno izgovore. U kontekstu takve price, oni su kukavice.

Bilo kako bilo, Tijanin zakon je izglasan. Sa gorkim ukusom politizacije, kako reče Igor Jurić, kome je i takvo ponašanje ostavilo još jedan trag u duši.

A nije da se ne može. Može se, ukoliko su ljudi razumni. Podsetiću vas da je Zojin zakon, usvojen u Skupštini 2015 godine, ujedinio sve poslanike od prvog do poslednjeg, koji su bez dileme kome pripadaju, podigli dva prsta ZA. Reč je, opet malo podsećanje, o zakonu koji omogućava deci oboleloj od retkih bolesti da o trošku države mogu da odu u inostranstvo kako bi im bila postavljena tačna dijagnoza, i kako bi mogli da se leče .

Nije isto, reći ćete. Nije, jer u Zojinom zakonu ne postoje monstrumi koji zlostavljaju, siluju i ubijaju decu. Ali i u jednom i u drugom Zakonu opcija je – život dece. Za bolesti kažemo, od Boga su. Pa se nekako i lakše podnese. Monstrumi, koji presuđuju o tuđem životu, nisu od Boga. Baš zato treba da idu na doživotnu, kako ne bi dobili novu priliku da izigravaju Boga.

22.Maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde