Naslovna Društvo Osman Balić (Ju Rom centar) o kulturi, stereotipima i ulozi Romskog kulturnog...

Osman Balić (Ju Rom centar) o kulturi, stereotipima i ulozi Romskog kulturnog centra

142
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 06.05.2019

Osman Balić, direktor Ju Rom centra, po struci magistar zaštite na radu dugogodišnji je borac za romska prava. Bio je član Komisije za saradnju sa UNESKO SCG, član ekspertske grupe MGS Rom Saveta Evrope, lokalni medijator OEBS-a za romsku zajednicu. Učestvovao je u projektima obrazovanja, stanovanja, zdravstva, zapošljavanja i informisanja romske zajednice na teritoriji Niša, regiona i cele Srbije. Radio je na izradi Strategije intergracije Roma u SCG, Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća u Nišu i Stretegije održivog razvoja za potrebe Vlade Srbije.

Osman Balić  i Ju Rom centar inicijatori su otvaranju Romskog kulturnog centra koji je sinoć posle pola veka bez kulturne instirucije Roma juče  otvoren u Nišu.  Sedamdesetih godina završila se era  „Društva Roma“ i tek sada na insistianje romske javnosti otvoren je Kulturni centar u Nišu u prostorijama renovirane mesne zajednic 12 februar.

O značaju  Kulturnog centra, ulozi i shvatanju kulture Roma , sukobu tradicije i moderne,  a posebno o negiranju ili tačnije o prećutkivanju podataka  o stradanju Roma govorio je Osman Balić.

„ Romi kao narod koga u Srbiji ima oko 400 hiljada a u regionu oko tri, četiri miliona, zajedno sa Bugarskom , Makedonijom, Rumunijom, Albanijom , Crnom Gorom, Bosnom nemaju ni jednu kulturnu instiruciju. Ovo je prva institucija koja treba da se bavi kulturom Roma. Napravili smo veliku grešku kada smo koncipirali dekadu Roma jer nismo poklonili pažnju kulturi Roma nego samo socijalnim merama i inkluziji. Bez kulture nema naroda. Kakva vam je kultura takvo vam je obrazovanje, takvo je stanovanje. Trebalo nam je pola veka da detektujemo da bez kulture, a uz pomoć socijalnog inženjeringa, nije moguće menjati narod. Kulturna reformacija Roma je nužna i pitanje svih pitanja. Bez kulture nema ničega. I to  kulture kao  načina života, a ne kao manifestacije igre i pesme“, rekao je Osman Balić.

Osvrnuvši se na program otvaranja Romskog centra kao nagoveštaja budućih programa u ovom prostoru Balić kaže:

„ Ovim događajima pokušavamo da napravimo otklon od onih stereotipa kulturnih da igramo trbušne plesove da bi smo nekoga uveseljvali. Nije narod samo u igri i pesmi. Ako je kultura način života ajde da da to kukanje i to socijalno stanje i to siromaštvo iz kuturog rakusa gledamo. Da li je kultura siromaštva stil života Roma ili preivljavanje, ili je to nešto našta smo mi naseli. Ako smo hteli sebe da predstavimo kao žrtve, onda smo i postali žrtve. Vi sada na otvaranju Romskog kulturnog centra nećete da vidite ono našta smo navikli. Neće biti kola. Ono što ćete sada videti to je signal šta će se dešavati. Imaćemo problem i unutar romske zajednice i sukob moderne i tradicionalizma. I znate kako prolaze oni koji sprovode reforme, reformisti i modernisti – glave gube.

U vezi sa tim Balić je negirao šalvare kao tradicionalnu romsku nošnju.

„ Ja mislim da nisu. O tome treba razgovarati. Da li je narod pitan za to“ Naravno da ne. Narod nikad ne sprovodi promene i reforme. To rade pojedinci i hvala bogu ima nas dosta i ta grupa pojedinaca je shvatila da kulturom moramo da se bavimo na sasvim drugačiji način. Mnogima se to neće sviđati  

S obzirom da je aktivno učestvovao ne samo u pripremi Romskog kulturnog centra nego i koncipiranju programa koji eć se odvijati u ovom Centru Balić kaže:

„Neće tu bito mnogo igre i pesme, kako se očekuje, već kulture kao načina života, kultura stanovanja, zdravstvena i obrazovna kultura, ekonomska. U tom smislu pored onih redovnih sadržaja koji obično imaju kulturni centri, biblioteke, arhive, mi ćemo pokušati da umetničko zanatstvo i tu neku džipsi industriju da razvijemo i da učinimo ovaj centar održivim.

Kao dokumentarista u Institutu dokumentacije i zaštite podataka mene posebno interesuje ova tema jer smatra da neposedovanje arhive o jednom narodu loše utiče na položaj i kulturu tog naroda..  

„Kada se govori o Jasenovcu  ili recimo o stradanju Roma na Kosovu svi govore o Romima. Samo Romi ne govore o tome. To je zato što nemaju dokumentaciju. Za svu sreću Ju Rom centar je to radio od početka devedeseth godina i mi ćemo pokretati postupke i bavićemo se istraživanjem i zločina prema Romima, praćenjem anticiganisma kao antisemitizma. Moj otac je bio prijatelj sa Simonom Vizentalom. Taj dokumentacioni centar iz sedamdesetih godina je nešto što nam je bilo potrebno sve ovo vreme. Sve smo to nekako odlagali. Nismo imali gde da radimo. To je jedan razlog. Anticiganizam i sad izbori za Evropski parlament  može da stvori   strašno negativan kontekst oko Roma. I već je stvoren. U Bugarskoj imate progone Roma na dnevnoj osnovi, po sistemu „napadni Rome da bi dobio izbore“. Uopšte nije malo niti naivno ovo o čemu govorim. Imamo dovoljan broj Roma intelektualaca ali se ne oslanjam samo na njih, nego na sve ljude. Stvar je vrlo ozbiljna. U Ninberškom procesu je oko 500 ljudi procesuirano. U ovom procesu ne postoji ni jedna reč o stradanjima Roma i Drugom svetskom ratu. Niti je neko eksplicitno odgovarao za te zločine. I sada na Kosovu nemate nikoga odgovornog za stradanje Roma oni su bili nus ili kolateralna šteta. to treba izmeriti i pričati o tome. Zbog toga je taj dokumentacioni centar potreban i biće u novootvorenom Romskom kulturnom centru.  

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde