Naslovna Sve vesti Niš ŠTO da ne KAŽEM -KOBAJAGI PRAZNIK RADA

ŠTO da ne KAŽEM -KOBAJAGI PRAZNIK RADA

89
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 01.05.2019

Danas je Prvi maj. Praznik rada obeležava se na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno.

Naredni dan na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu Hejmarket u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike. Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak.

Šta je danas ostalo od Prvog maja? Borba za radnička prava? Pa ne bih rekla. Radnička prava niko više i ne spominje toga dana. Čak i protokolarni sindikalni protesti blede i nestaju. Odlaze u zaborav. Dakle, Prvi maj više i „ko bajagi“ ne slavimo kao praznik rada. Prvi maj smo sveli na Dan kada se ne radi, odnosno ne ide na posao,i kada imamo priliku da se odmorimo – ne od rada, već od svega onoga što nas okružuje i što nam ide na živce. Od direktora, šefova, kolega i mnogo toga još, što želimo da zaboravimo bar u ta dva dana, koliko praznik traje. A od radničkih prava smo digli ruke. Nema leba. Šaf je uvek u pravu – piše na zidu, i mi smo shvatili da je tako. Može i drugačije, ali nije preporučljivo. Ako ne verujete, probajte.

Što je najgore, dolaskom stranih investitora u Srbiju sve manje razmišljamo o ovoj temi. Danas je sreća da uopšte imaš gde da odeš i nešto radiš, a prava……kakva prava? Ako ti se ne dopada lako možeš i da ne radiš. Pa ti biraj. Što će reći – radničko pravo smo sahranili.

Ali zato nismo prvomajski uranak. Njega negujemo godinama i dobro nam dođe da se izduvamo na nekom izletištu uz iće i piće, kojeg se ne odričemo i kada su džepovi prazni. Tako ćemo i danas, ako ne padne kiša. Razmišljaćemo danas o svemu – o prasetu, roštilju, pivu, vinu, kolačima – samo nećemo o radničkim pravima. A i šta će nam ta radnička prava? Bolje nam je ovako kada ni o čemu ne mislimo, plivamo gde nas voda nosi, životarimo i čekamo kraj. I ponašamo se kao da ćemo posle toga živeti još jedan život i moći sve propušteno da nadoknadimo.

Samo da vam kažem – nećemo. Propustili smo voz i protraćili život. A život nema reprizu, niti je išta na svetu veći kapital od vremena. Kad je već tako, a ništa drugo nam ne preostaje, da nazdravimo ( nemamo

pojma čemu) , pojedemo to što smo doneli i nastavimo da uljuljkujemo sebe da će biti bolje.

Umalo da zaboravim – srećan vam Prvi maj, međunarodni praznik rada.

1.Maj

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde