Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO da ne KAŽEM – ŽAO MI JE NOTR DAMA, ALI………

ŠTO da ne KAŽEM – ŽAO MI JE NOTR DAMA, ALI………

33
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 17.04.2019

Nakon što je u medjima odjeknula vest da je čuvena Katedrala u Parizu, Notr Dam, gotovo potpuno izgorela u požaru, građani Srbije podelili su mišljenja na ovu temu. Tim povodom oglasila se i čuvena doktorka Danica Grjuičić, koja je imala vrlo jasnu poruku za one kojima je sudbina čuvene Katedrale predmet likovanja.

„Ne mogu da razumem primitivno i kafansko likovanje pojedinaca nad tragedijom koja je pogodila hrišćanski svet i Francuze, valjda bi mi trebali da znamo šta znači kada gubite svoje najveće svetinje. Notr Dam je deo svetske kulture i hram mnogih vernika!“, poručila je Grujičićeva na svom Tviter profilu. Međutim, na njen tvit usledili su i mnogobrojni odgovori.

„Da li su se Francuzi tako zapitali kada su čitali Šarli Ebdo i smejali se našoj muci. Dokle više da mi sažaljevamo tuđe muke i probleme. Da li se iko od njih se sažalio nad Hilandarom? „

„Izvinjavam se što ne mogu da oplakujem svetinje naroda koji nije podigao glas dok su gorele svetinje mog naroda.“ – samo su neki od komentara na ovoj društvenoj mreži.

Svaka čast doktorki Danici Grujičić na komentaru. Potpuno je ona u pravu, kada je reč o kafanskim likovanjima. Ali nisu svi komentari „kafanska likovanja”. Mnogi od njih su podsećanja da postojimo, da smo tu, da imamo i mi svetinje zbog čijeg stradanja niko trepnuo nije, zbog čijeg rušenja i paljenja, nikome suza nije potekla, zbog čijeg nestajanja nikoga ne boli. I to nije kafansko likovanje, to je naprosto samopoštovanje. Ako ne poštujes sebe, nećeš moći ni druge – kaže stara poslovica. A nama, u prisustvu kojekakvih iz beloga sveta, samopoštovanje pada i pada, dok se ne pretvorimo u nikoga i ništa. Treba li to i sme li to da nam se dogodi?

Znamo mi šta je Notr dam, nismo glupi. I znamo šta znači Francuzima, hrišćanima i vascelom svetu – nismo neuki. I znamo kolika je to šteta za kulturu i istoriju. Sve to mi znamo. Kao sto znamo da je Notr Dam sagrađen 1345 godine. I ne likujemo kafanski ako pitamo: A znaju li svi oni šta nama znače Prohor Pčinjski, Djurdjevi stupovi, Hilandar, Žiča, Sopoćani, Gračanica, Pećka patrijaršija, Ravanica. I znaju li oni da je jedino Ravanica mlađa od Notr Dama. Izgrđena je 1376 godine. Prohor Pčinjski -1067, Đurdđevi stupovi -1171, Hilandar -1198, Žiča-1221, Sopoćani -1260, Gračanica -1321, Pećka patrijaršija -1324. Ako ne znaju, treba da znaju. I sve to u jednoj maloj Srbiji koja nema mehanizme, niti razumevanje sveta, da svoje kulturno istorijsko blago na pravi način zaštiti

Ne likujemo mi kafanski ( iako ne isključujem retke slučajeve takve vrste likovanja), mi samo koristimo priliku da kažemo. Ono što nas boli godinama unazad, i što nam pred očima nestaje – ne božjom voljom, već ljudskom silom, koju ni Bog ne prašta.

„Dokle mi da sažaljevamo tuđe muke” jedan je od tih, nazovi kafanskih likovanja. Pa stvarno, dokle? Iako sažaljevamo druge i dalje, zato što nismo neljudi. U reagovanjima iz Srbije – zvaničnim i nezvaničnim – se to jasno vidi. Predsednik Srbije je čak i pomoć ponudio, bez obzira što i za obnovu naših svetinja nemamo. Ponudio za Notr Dam! I to nije likovanje. To je poštovanje drugog i osećanje za narod kojem se ovo događa.

„Izvinjavam se što ne mogu da oplakujem svetinje naroda koji nije podigao glas dok su gorele svetinje mog naroda,“ drugi je komentar. Jel to likovanje? Pa nije. Samo je podsećanje, samo je osećaj za pravdu, samo je ljubav prema nečemu što je tvoje, što je pri tom svetinja, što su ti uništili pred očima, a sada očekuju da ih žališ.I ti to činiš…..od srca ili protokolarno, ali činiš. Zato što si čovek.

Iskrenost je u rečima naših ljudi, ne likovanje. Ako je iskrenost, samopoštovanje, ljubav prema svojem i svome…..nešto što ne valja, onda i mi ne valjamo.

Niko u Srbiji nije rekao……ako vam je. Rekao je …….a gde ste bili, kada je ovde gorelo.

Neka oprosti dr Grujičić, koja je “zapalila društvene mreže”…..ne podudaraju nam se mišljenja. Možda bi se i poklopila, ako bi uspela da društvene mreže zapali i vapajem za srpskim svetinjama.

I opet ću da se vratim na staru narodnu: Tuđa groblja oplakuje onaj ko nema svoje. A mi ga, na žalost, imamo.

17.April

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde