Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO da ne KAŽEM – AJMO DA BUDEMO BOLJI LJUDI

ŠTO da ne KAŽEM – AJMO DA BUDEMO BOLJI LJUDI

188
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 08.01.2019

Hrišćanski vernici, koji poštuju stari – Julijanski kalendar, juče su proslavili jedan od dva najveća praznika – Božić……….. koji prema rečima protojereja Ljubivoja Stojanovića nosi poruku o tome kolika je ljubav Božija prema čoveku, jer i sam je postao čovek i predstavlja priliku da čovek postane bolji nego što je bio prošle godine, čime bi smisao slavljenja tog praznika bio još dublji.

“Slaveći Božić neophodno je da razmišljamo o tome koliko nas Bog voli i to ne samo na rečima, već i na delima – konkretno Bog koji je sve stvorio postao je čovek zbog nas”, rekao je protojerej Stojanovic.

Bozić je, dakle, prilika da čovek postane bolji no sto je bio prošle godine….i u tome je zapravo smisao slavljenja.

Da……. slavimo Bozić, slavimo ga, dileme nema. Poštujući sve ovozemaljske zakone, pravila i običaje. I trudimo se da nam štogod ne promakne, da nesto od običaja ne propustimo, da nam prijatelji, rodbina i naši bližnji ne zamere. U stanju smo da potrošimo sve pare, da kupimo i ono što nikada ne bismo, da se protegnemo ispod tri gubera, ako treba. Samo da ljudi vide da možemo, umemo i kadra smo da proslavimo Božic kako valja i da budemo vernici po svim pisanim, za ljude na zemlji, pravilima.

I post i, česnica ,i badnjak…..a potom I bogata raznoraznim đakonijama trpeza…..svega je bilo u ova dva protekla dana u nas Srba – ovde, i tamo daleko gde nas ima – u dijaspori.

Tako smo trpezom i običajima ispoštovali Boga maksimalno. A Bog je ispoštovao nas jer je, kako reče protojerej Ljubivoje Stojanovic, “I sam postao čovek”.

Poštujemo li Boga u duši? Jesmo li postali i trudimo li se da postanemo BOLJI LJUDI? Neki možda, DA…..najveći broj takozvanih vernika-NE. Jer bolji covek se ne biva, ako si mrziteljski raspoložen prema ljudima oko sebe. A mi smo, nemojmo da se lažemo, iz godine u godinu sve bolji i bolji u toj veštini. U veštini netrpljenja I mrziteljstva. Da nije tako, da li bi bilo ovolikog zla medju ljudima, da li bi ružne stvari mogle da nadvladaju dobre, ne bi li nas – da smo zaista kako valja – Bog konačno pogledao I učinio nešto za nas.

Kada ovo govorim, zaista ne mislim na slepo verovanje u Boga, jer nisam videla rođenim očima postoji li Bog ili ne postoji. Ali DOBRO definitivno postoji. Problem je u tome što mi odbijamo da ga dosegnemo i ne trudimo se da ga preobratimo u način života.

Pravoslavni običaji sa svim spomenutim đakonijama za Božic znače, kako da ne znače. Ako nista drugo – okupe porodicu jednom godišnje da se dobro najede i napije i razmeni pokoju reč. Poštovanje bližnjih, i ne samo bližnjih, tokom cele godine suština je ovog praznika na koji se svake godine zaklinjemo da ćemo biti drugačiji i bolji. A želja nas prođe čim prđju praznici i mi uplivamo u kolotečinu u kojoj smo navikli da lažemo, varamo, pretvaramo se, glumimo i stvaramo privid od života.

Celu godinu imamo na raspolaganju do sledećeg Božića. Celu godinu truda i rada na sebi, da postanemo drugačiji ljudi. Postaćemo ako počnemo na tome da radimo jos danas, ne zaboravimo da to činimo i sutra, i prekosutra, i nakosutra…….pa sve do naredne godine. A onda, kada sednemo uz Božićnu trpezu da možemo, listajući godinu iza nas, da sami sobom budemo zadovoljni zbog učinjenih dela.

Ovako, badava ti sve……prase se pojede, trpeza sa đakonijama nestane (nestanu I pare koje smo potrošili trudeći se da bude što bolja I bogatija), a mi ostali isti. Zato što svet gledamo kroz materijalne, a ne duhovne vrednosti. A veličamo I slavimo Isusa, koji je radio upravo obrnuto.

8.januar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde