Naslovna Dualno obrazovanje Dualno obrazovanje, stručna praksa, volonterizam – idejno slični, konceptualno različiti –...

Dualno obrazovanje, stručna praksa, volonterizam – idejno slični, konceptualno različiti – 2. reportaža

122
0
PODELI

Oblici sticanja neophodnih znanja i veština iz profesionalne oblasti za koju se školuju učenici srednjih škola, kao i studenti prirodnih i društvenih fakulteta mogu se svrstati u tri kategorije – dualno obrazovanje, stručna praksa i volonterizam. Svaka od navedenih kategorija doprinosi sticanju kompetencija za budući poziv. Termini su idejno slični, ali suštinske razlike ipak postoje.

Dualno obrazovanje predstavlja učenje kroz praktičan rad, odnosno kombinaciju i usklađenost školskih programa sa praktičnim radom na terenu iz oblasti za koje se učenici školuju.

Dualno obrazovanje bi trebalo da omogući ljudima da osim ono što je teorija, savladaju i u praksi sve ono što čini profesiju. Čini mi se da bi dualno obrazovanje trebalo da se poveže sa permanentim obrazovanjem jer živimo u vremenu kada čovek mora neprestano da radi na sebi jer ako stoji on propada – ističe Velibor Petković, asistent na departmanu za komunikologiju Filozofskog fakuleta Univerziteta u Nišu.

Zakon o dualnom obrazovanju u Srbiji usvojen je 18. novembra 2017. godine, a od školske 2019/2020. godine biće primenjen na srspko školstvo.

Zakonskom regulativom kod nas je definisano šta je dualno obrazovanje, prema kome se kroz teorijsku nastavu primenjuje u školama na vežbama, ali podrazumeva i učenje uz rad gde se razvijaju, usavaršavaju kompetencije za buduću profesiju – navodi profesorka Marija Jovanović, sa departamana za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Nišu.

printscreen gradskiportal018

Obavljanje stručne prakse može da bude vezano za instituciju škole putem potpisanih protokola o saradnji između škole i kompanije, ili škole i određene državne institucije. Međutim, za razliku od dualnog obrazovanja, stručna praksa može da se obavlja i van školskih protokola o saradnji, kao probni rad ili stručno usavršavanje koje je pojedinac samostalno dogovorio sa poslodavcem. Stručna praksa, za razliku od dualnog obrazovanja, može da bude organizovana i u okviru projekata nevladinih organizacija, pa tako može da podrazumeva i obavljanje stručne prakse u inostranstvu.

Na fakultetima i dalje dominira stručna praksa kao jedan vid dualnog obrazovanja. Oni nisu identični. Stručna praksa ide jednim drugačijim putem, a to je da teorijska znanja i veštine koje stičemo na fakultetu implementiramo, nadogradimo i primenimo u praksi, dok je kod dualnog obrzovanja tok malo drugačiji. Zakonom je određeno kako se usvajaju planovi i programi dualnog obrazovanja. Plan i program dualnog obrazovanja usvaja ministar, ali na osnovu predloga Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. U praksi je povratna sprega manje izražena jer se studenti prilagođavaju onome što imaju – navodi Marija Jovanović.

Kao što lekar mora neprestano tokom života da nadograđuje svoje znanje o novim bolestima, virusima i tretmanima pacijenata, tako npr. i novinar mora da bude u koraku sa tehnologijom, da proširuje svoj vokabular i da zna da piše tekstove i da izveštava za različite medijske platforme korišćenjem najsavremenijih kompjuterskih alata.

Dobar novinar ili dobar komunikolog, PR nije čovek koji je naučio kako piše u knjigama, već kako će da primeni to što piše u knjigama. To je nemoguće bez prakse. Ako čovek nema priliku da kroz neko svoje iskustvo, kroz neke kreativne radionice proveri znanje i veštine kojima raspolaže onda nikada neće imati šansu da realno, odgovorno i uspešno radi svoj posao – ističe profesor Zoran Jevtović sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

Volonterizam, kao još jedan način rada, može da bude koristan za rad u humanitarne svrhe ili zarad ličnog usavrašavanja iz oblasti za koju se nismo školovali. Ovaj vid rada je isključivo dobrovoljan, a mogao bi se nazvati i probnim radom.

Volonterizam, s druge strane, predstavlja jednu formu dobrovoljnog radnog angažovanja, koje ima značajnu vrednost, posebno novim zakonom o visokom obrazovanju, gde volonterizam pruža mogućnost studentima da se to njihovo dodatno angažovanje vrednuje u okviru pojedinačnih predmeta – ističe Marija Jovanović.             

Volonterizam se zasniva na idejama samopomoći, uzajamne pomoći  i filantropije. Volonteri se vode kao neprofesionalci, ali ovim vidom rada se može postići zavidan stepen profesionalizma, o čemu svedoče mnoga udruženja i sponatno okupljene grupe za pomoć prilikom prirodnih katastrofa i nepogoda.  

Novinar: Milan Dojčinović

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde