Naslovna Dualno obrazovanje Dualno obrazovanje na fakultetima – neophodnost ili izbor? – 3. reportaža

Dualno obrazovanje na fakultetima – neophodnost ili izbor? – 3. reportaža

247
0
PODELI

Dualni sistem obrazovanja  prvobitno je bio koncipiran za tehničke nauke. Nastajalo je u periodu kada je  manufaktura sačinjavala najveći deo proizvodnih procesa. XIX vek je bilo doba bez kompjutera, a u društvu je marljiv ručni rad bio izuzetno cenjen. XXI vek doneo je u socio-ekonomskom pogledu radikalne preokrete i zaokret od proizvođačkog do potrošačkog društva. Sve privredne grane postale su industrije koje nastoje da što manjim ljudskim resursima ostvare veći kapacitet u proizvodnji. Sa nekadašnjeg manufakturnog rada koji je iziskivao posvećenost i vreme, prešlo se na robotizovani rad u kojem je cilj proizvesti što više serijskih proizvoda za što kraće vreme. Kvantitet, nauštrb kvaliteta. Ovome je nesumnjivo doprinelo doba informatičkog razvoja koje je uzrokovalo i ubrzani način života.

Na konceptu dualnog obrazovanja učenici srednjih škola u Srbiji, a u saradnji sa nemačkim, švajcarskim i austrijskim kompanijam, imaju priliku da se obrazuju za pet radnih profila: industrijski mehaničar, bravar zavarivač i električar, operater izrade nameštaja i trgovac. Kompanije koje omogućuju praksu u okviru dualnog obrazovanja u Srbiji su: Siemens, Continental, Bratstvo, GRGO BRAVAR, CIM GAS, Delez, DM, Univerexport, Merkator, VIP itd. Međutim, postavlja se pitanje koliko je važno uvesti sistem dualnog obrazovanja na fakultetski obrazovni nivo, kao i okviru društveno-humanističkih nauka.

To što je dualno obrazovanje na početku uvedeno samo u srednje škole za nekoliko zanimanja, prvenstveno radničkih zanimanja, mislim da je kontraproduktivno. Jeste dobro da imamo stručnjake za ta zanimanja, međutim mi vidimo da Srbija ostaje bez kvalifikovane radne snage u mnogim oblastima. Kako stvari stoje nedostajaće nam i inženjeri i lekari, tako da bi dualno obrazovanje trebalo da obuhvati mnogo više zanimanja i da obuhvati i fakultete – navodi Velibor Petković, asistent na departmanu za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu.

Pored tehničke sfere, od naročite važnosti je da se ovakav vid obrazovanja sprovodi i na nivou fakulteta u okviru kojih se student školuju za profesije lekara, psihologa, novinara, pedagoga, stručnjaka za jezike i sl.

Sećam se eksperimenata sa anglistike i nekih drugih grupa za učenje stranih jezika, kad studenti dobiju zadatak da prevode Selindžerove priče, a onda kao rezultat tog njihovog rada na kraju semestra se štampa knjiga. Mislim da nema boljeg priznanja za studenta kad vidi da se njegov rad pojavio u knjizi – navodi Petković.

Važno pitanje koje se postavlja kada je reč o uvođenju dualnog sistema obrazovanja na nivo fakulteta je i usklađenost sa bolonsjkim sistemom, prema kome su studenti dužni da redovno dolaze na časove vežbi i predavanja ne bi li u roku završili godinu studija. Može li se bolonja uskladiti sa dualnošću u obrazovanju i da li su zapravo kompatibilne ili ne, pitanje je koje smo postavili profesoru Zoranu Jevtoviću, profesoru na katedri za novinarstvo i komunikologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu.

printscreen gradskiportal018

U Bolonjskoj deklaraciji je predviđen jedan fond časova koji pripada iskustvenoj nastavi, odnosno vežbama. Kao što ljudi iz nekih zanata deo svojih obaveza provode u fabrikama ili u nekim zanatskim radionicima, isto tako bi novinari ili PR-ovi, studenti inostranih jezika, morali da više vremena provode u radionicama, npr. novinarskim, za katedrama u radu sa učenicima, da onda kada završe stvarno, kompetentno vladaju sa onim što su učili i što su čitali. Treba biti oprezan da se novinarstvo npr. ili razne kreativne industrije ne svedu na nivo nečega što je zanatsko jer bi tad došli do funkcije još gore ideološke servilnosti i služenje elitama koje su etablirane kao centri moći – navodi profesor Jevtović.

Dualno obrazovanje na visokoškolskim ustanovama nije razmatrano kada je reč o Srbiji, i ovaj koncept je zakonski definisan samo u okviru tehničkih srednjih škola. O važnosti dualnog obrazovanja u okviru medicinskog fakulteta i raznih njegovih grana, poput hirurgije i stomatologije svedoče brojni primeri iz inostrane prakse.

Evo primera iz Nemačke. Kada je reč o medicine, podrazumeva se da oni koji studiraju i koji se usmeravaju ka specijalizacijama, najpre prisustvuju, recimo, ako hoće neko hirurgiju, operacijama a onda ga postepeno i uključuju u tok operacije. Kako god mi to zvali, šta je to nego dualno obrazovanje. Moj stav je da bi dualno obrazovanje moglo da obuhvati kompletno školstvo, na svim nivoima – poentira Velibor Petković.

Novinar: Milan Dojčinović

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde