Gradski portal 018 – 31.12.2016.
Pored toga što može biti tretirana kao socijalni fenomen, u smislu odražavanja društvenog statusa ili načina i stila života, moda se može odrediti i kao kulturološki fenomen. Svima je poznat specifičan stajling pripadnika društva orijentalne kulture, stanovnika neke afričke zemlje ili, pak, društvenih i omladinskih pokreta, poput hipika, dendija (kicoša), pankera, rokera… Pripadnici svih pomenutih društvenih, muzičkih i omladinskih kategorija nekonvencionalnim stilovima oblačenja propagiraju određene životne vrednosti, načine života i prkose običnom. Hipici, pankeri i rokeri su posredstvom garderobe izražavali bunt prema mejnstrim kulturi, vlasti i društvenim vrednostima u jednoj epohi. Oni su modom komunicirali i kontrirali. Posredstvom mode su izražavali svoje mišljenje i ona je bila deo njihovog personalitija i identiteta. Iz tog razloga, može se reći da je moda fundamentalna oblast socijalnog života.
Kada je reč o samim dizajnerima dreški, odnosno o modnim kreatorima, moda za njih predstavlja umetnost materijalizovanja ideja. Oni su vrlo slični slikarima, koji se upuštaju u neistražene dubine svoje mašte. Dok slikari koriste četkice i boje, modni dizajneri se služe koncima i materijalima. Naposletku, i jednima i drugima je pomalo leva hemisfera mozga zakržljala, usled konstantnog korišćenja desne hemisfere, u kojoj se nalaze „centri“ za ekspresivno i kreativno razmišljanje. I dok se moda ciklično vraća, i biva retropsektivno aktuelizovana s vremena na vreme, pojedini modni dizajneri se svojim kreativnim kolekcijama opiru globalnim trendovima jer žive izvan tog sveta, osluškujući onaj unutrašnji glas desne hemisfere. Upravo su ti „modni disidenti“ najproduktivniji i najcenjeniji, jer stvaraju izvan ustaljenih matrica i tzv. komercijalnog mehura.
U današnjem tekstu predstavljamo vam jednu od najtalentovanijih modnih kreatorki sa juga Srbije, „modnog disidenta“ čije se kolekcije prate i izvan granica naše zemlje. Ona je dokaz da poput generativne (urođene) gramatike Noama Čomskog, postoji i generativna moda, jer je još od svoje 3. godine crtala i dizajnirala garderobu drvenim i voštanim bojicama. Kako kaže: Danas su crteži iz detinjstva, zapravo, postali realnost od koje zarađujem. Iako uspeva da stvori unikatne i originalne komade garderobe (a da su pritom i dopadljivi), ističe da uopšte ne prati modu i trendove, što je još jedan dokaz o postojanju generativne mode.
Ona je Nevena Kragić, diplomirani modni dizajner, tvorac brenda „NK“, devojka koja voli boks, ljubitelj fotografije, režije i slikarstva.
O tome zašto je Nevena na 3. godini napustila studije prava i odlučila da postane modni dizajner, koje kolekcije joj bolje idu od ruke – letnje ili zimske, šta su joj izvori inspiracije, kako je bilo sarađivati kao modni dizajner sa članovima benda „Dubioza kolektiv“, na kojim modnim projektima je trenutno angažovana, ali i o još po nečemu o „NK“ brendu, čitajte u redovima koji slede.
Nevena, bavila si se fotografijom i režijom, a uz to si bila i student prava. Šta te je privuklo modnom dizajnu? Kada si odlučila da ćeš postati modni kreator?
Modni dizajn je oduvek bio tu. Od kada znam za sebe crtala sam haljine. Činilo se da radim sve što i sve devojčice, ali to nije prestajalo, nikada. No, kao ozbiljno bavljenje time, modni dizajn je dobio na značaju onog momenta kada sam aplicirala za svoj prvi posao tog tipa, a da nije kreiranje za sebe. Dečija konfekcija je bila u pitanju. Ni manje iskustva, ni većeg izazova, jer sam sa 20 odmah upala u veliku proizvodnju i trebala biti neki autoritet ženama koje su mi mogle biti mame. Savet: Recept za ajvar je ice-breaker u takvim situacijama. Iz te firme, prešla sam u drugu, i crteži iz detinjstva su, zapravo, postali realnost od koje zarađujem. U međuvremenu sam shvatila da želim da se za to školujem, jer sam znala da mi fali još koji „plug in“. Nakon studija, započela sam svoj brend koji se razvija.
Jesi li osvojila neku nagradu bilo kao student, bilo kao fotograf ili modna kreatorka?
Tokom školovanja je bilo nagrada, obično za lepo kazivanje, recitovanje, priče koje su osvajale prva mesta, kao i neki multimedijalni radovi. Pretežno je to bilo nešto što nije imalo mnogo veze sa mojim današnjim pozivom. Nekada me je više zanimala reč, koliko danas slika. Najrealnija predstava tog domena priče je da se nisam ni prijavljivala. Svest o toj vrsti spot-lighta je niska, ali se može objasniti i strahom od procenjivanja. Odavno sam licem u lice sa svojim egom i prihvatam ga kao osetljivo čedo koje (ne)voli kritiku i imamo za sada skladan odnos.
Unikatno dizajnirane ženske čarape su ono po čemu si ti prepoznatljiva. Je l’ postoji još neki komad odeće koji te čini distinktivnom u modnom svetu?
Ne znam da li se može odnositi na modni svet (širok pojam) ili na eto naš domaći modni mikrokosmos, ali uglavnom moj rad ljudi prepoznaju po velikim (ogromnim) kragnama i što moje stvari imaju opciju transfromisanja i višenačinsko nošenje u skladu sa senzibilitetom kupca, koliko i njihovom konstitucijom.
Kome je namenjen tvoj brend? Jesi li možda profilisala klijente?
Nisam imala svesno ciljnu grupu, ali je činjenica da su kupci mog rada ljudi sa kojima bih se i privatno družila. U mom radu je integrisan moj senzibilitet, interesovanja, pa mislim da to i sam kupac prepozna kao sebi slično. Raduje me, ma koliko mogu pogrešno zvučati, da se radi o vrlo obrazovanim, ambicioznim, interesantnim ljudima, što meni jako, jako imponuje. Najprijatnija je ta validacija rada kada dođe od ljudi kojima se divimo ili ih cenimo.
Je l’ odeću šiješ sama ili ipak imaš zaposlene i proizvodnju?
Ne šijem ja. Imam divnu saradnju sa par žena. Proizvodnja na pragu.
Jesi li uspela da plasiraš svoj brend na inostranom tržištu? I ako jesi, gde se tvoj brend najbolje prodaje?
Jesam. Zapravo, prvo sam van Srbije, pa onda kod nas. Bez posebnog svesnog razloga. Valjda su pre prepoznali moj potencijal. Najbolja i najduža saradnja je sa concept store-om u Sarajevu – „Metaphysika“, u Podgorici „DOT’concept store“, u Peruđi (Italija), „MOI concept store“. Domaće tržište se direktno od mene „snabdeva“.
Na kom materijalu najviše voliš da radiš, i jesi li podjednako uspešna i sa zimskim i letnjim kolekcijama, ili?
Priznajem da se više radujem zimskim stvarima, jer volim deblje, čvršće materijale koji trpe 3D dimenziju, konstrukciju… No, neko sam ko je probala da da svoj izraz i na terenima koji mi nisu bliski nimalo (kao što su venčanice) i smatram to odličnim mentalno-kreativnim treningom. Svakako, pre skakućem od radosti pred stvorenim kaputom, nego ležernom haljinom.
Odakle crpiš inspiraciju za dizajniranje svojih kolekcija? Je l’ te inspirišu možda kolekcije renomiranih svetskih brendova ili imaš neke svoje izvore inspiracije?
Ne znam koliko je pametno i koliko mi ide u prilog da kažem da sam neko ko slabo prati trendove, druge dizajnere. Usput, šta privuče pažnju, i obično se radi o tehničkim pametnim rešenjima, jer je za mene dizajn ne samo nešto „lepo“, već matematička jednačina i „građevina“ koja mora imati svoje ispoštovane kanone, kako se konstrukcija
i to „lepo“ ne bi raspalo.
Muzika me najviše inspiriše. Govorila sam nešto ranije da volim maštu i taj meni dat dar da menjam agregatna stanja osećanjima. Da ton postane predmet. Divan je osećaj nositi, npr., nositi kaput pesme RY X – Only.
Kao modni kreator sarađivala si sa članovima popularnog bosanskohercegovačkog benda „Dubioza kolektiv“. Jesu li bili zahtevni, i sa kojim pop ličnostima si do sad imala ekskluzivnu saradnju?
Dubioza je popularna zato što su prvenstveno sjajni dečaci, prizemni. Jedini problem je bila samo distanca, pa je pritisak bio veći – kako će im sve na kraju stajati, jer proba nije bilo.
Od ostalih poznatih, nisam imala puno tih saradnji, ali sa onima sa kojima jesam – lično su mi drage. Božo Vrećo, DOJO, Lela Laković (grupa Laka iz BIH). Međutim, saradnja na koju sam najviše ponosna je saradnja sa DISNEY-em. Sa timom iz Sarajeva, dve moje haljine su se našle u editorijalu u globalnoj kampanji za Disney limitiranu kolekciju cipela, kao najavni deo reklame filma „Alice in Wonderland“.
Na kojim modnim projektima si trenutno angažovana?
Punom parom sada samo na svom. (osmeh) Radim paralelno uvek i za druge, ali 2017. će značiti uglavnom NK.
Je l’ imaš neki hobi?
Nezgodno je kreativcu nešto deklarisati kao hobi, a još manje kao posao. Dosta toga prolazi kroz moju pažnju. Od pravljenja besmislenih muzičkih listi na spotify-u, deezer-u, youtube-u…hranjenja uličnih pasa i oplakivanje njihove sudbine (pokušavanja da to promenim), sporta (boks je još na prvom mestu), crtanje brkova manekenkama po časopisima, ostavljanje skrivenih poruka dragim ljudima… No, verujem da sam najuspešnija u kidanju živaca, drugima, da se razumemo. (smeh)
Gde bi zainteresovani kupci mogli da pronađu odeću tvog brenda?
Na lokacijama koje sam već pomenula, a uskoro i na konkretnoj adresi, kada je Niš u pitanju. No, o tom potom.
Na pitanje, koju odevnu kombinaciju preporučuje muškarcima, a koju ženama za novogodišnju noć, Nevena odgovara:
Udobnu. (smeh) Na kraju te večeri (ili jutra), ipak se pamti više stečen osećaj, uglavnom zbog opuštenosti. Moda je surovo promenljiva, pa se često desi da kroz koju godinu krijemo neke fotografije.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
