Gradski portal 018 – 27.12.2016.
Prema legendi koja je nastala u novom veku, i koja se kao po običaju vezuje za grčku tradiciju i mitologiju, izum šahovske igre povezan je sa grčkim vojnikom i junakom Palamedom. Ova legenda kaže da je mudri Palamed osmislio mentalnu zanimaciju, nalik današnjem šahu, za vreme desetogodišnje opsade Troje, ne bi li prekratio vreme i malo ubio dosadu. Naravno, legenda ne bi bila legenda a da svoje korene nema i u nekoj pralegendi, koja,po običaju, datira iz nekog doba pre nove ere u drevnom Egiptu. Tako je u nekim knjigama ostalo zabeleženo da su i Egipćani poznavali „igre na ploči“, te da je šahovska igra stara više od 2000 godina. Prilikom arheoloških iskopavanja na teritoriji današnjeg Uzbekistana, pronađene su dve figurice izrađene od slonovače, za koje arheolozi smatraju da su deo stare šahovske igre koja datira od II veka i perioda vladavine izvesnog cara Huviške. Ipak, igra koja neodoljivo podseća na današnji šah nastala je u V veku u Indiji pod sanskritskim nazivom „čaturanga“, što u prevodu znači četvorodelni. Čaturanga je bila vojna igra na drvenoj ploči. Oslikavala je sastav tadašnje indijske vojske koja se sastojala od četiri roda: pešadije, konjice, slonova i borbenih kola. U VI veku čatarangu su preuzeli Persijanci, a od njih su je u VII veku preuzeli i Arapi pošto su osvojili Iran. Arapi su ovu igru veoma voleli i ona je bila jedna od najpopularnijih igara u svim arapskim zemljama. Kasnije, u VIII i IX veku do ove igre došle su i kolonijalne sile poput Francuske i Španije, i tako je čaturanga dospela i na evropsko tle. Današnji naziv „šah“ potiče od persijske reči „shah“što znači kralj i predstavlja jednu prefinjenu umnu igru koja se igra sa strašću, a bogami i dosta živaca, jer jedan profesionalan meč na turniru može da potraje i duže od pet sati. Titule u šahu dodeljuje Svetska šahovska organizacija „FIDE“ (franc. The Fédération Internationale des Échecs), koja je osnovana 1924. godine u Parizu.
Momak koga vam danas predstavljamo nosi titulu FIDE majstora. Nišlija je, ima 21 godinu i student je treće godine Elektronskog fakulteta u Nišu. Ime mu je Stefan Mladenović i vraški dobro igra šah. Na svetskoj rejting listi trenutno ima 2324 poena. Da bi ušao u top 10 najboljih šahista sveta fali mu još 400 i kusur bodova, jer 10. igrač na svetu, tridesetčetvorogodišnji Jermenac Levon Aronjan, sa 2770 poena trenutno brani deseto mesto na svetskoj rang listi. Ipak, dalek je put do te 10. svetske pozicije. Pre svega, Stefan mora da igra još dosta godina kako bi prvo prestigao svog sunarodnika Roberta Markuša, koji je sa 2662 poena jedini srpski šahistana top 100 listi najboljih svetskih šahista. Pravila su takva da kad god pobedi nekog igrača svoje snage, Stefan dobija 10 poena, dok kad god izgubi,gubi 10 poena. U tom pravcu Stefan navodi: U prevodu to znači da za jedan odlično odigrani turnir dobijam oko 30 rejting poena, što znači da bi mi trebala 3 odlična turnira za internacionalnog majstora.
Iako nesumnjivo poseduje vanserijski šahovski talenat i potencijal da dospe na svetsku rang listu, Stefan je skroman mladić, pa tako kaže da o tituli velemajstora uopšte ni ne razmišlja.
Do sad je tri puta bio kadetski prvak i jednom omladinski prvak na nivou centralne Srbije, a 2014. godine osvojioje i Otvoreno prvenstvo Paraćina u seniorskoj konkurenciji. Na pitanje koliko medalja broji njegova dosadašnja kolekcija i na koliko turnira je do sad učestvovao, odgovara: Imam ukupno 33 pehara i oko 70 medalja. S obzirom da šah igram već 13 godina teško je odgovoriti na pitanje koliko sam turnira odigrao, ne zna im se broj.
Iz interesantnog razgovora pretočenog u pisanu formu, dalje u tekstu, saznajte kako je Stefan zavoleo šah, ko je pobedio u šahovskom okršaju između niškog FIDE majstora i dedica iz parkića Sv. Save, u kojoj šahovskoj disciplini je najbolji, koliko sati dnevno provodi igrajući šah, kao i još neke pojedinosti o samom šahu, ali i iz Stefanovog života i njegove šahovske karijere.
Stefane, kada si počeo da se baviš šahom? Šta te je zainteresovalo za ovu igru?
Šah sam krenuo da igram od svoje osme godine. Kada sam bio mali gledao sam tatu i dedu kako su ga igrali i tada sam zavoleo šah. Kada sam napunio osam godina otac me je upisao u šahovsku sekciju. Tako je sve počelo.
Koja nagrada ti je najdraža i najznačajnija?
Najznačajniji turnir koji sam osvojio je Otvoreno prvenstvo Paraćina 2014. godine. To je jedini otvoreni turnir u seniorskoj konkurenciji koji sam osvojio pa mi je taj trofej i najdraži.
Jesi li igrao nekad šah sa dekicama u parku Sv. Save, i ako jesi, ko je bio bolji?
Svratio sam dva puta u park Sv. Save da igram šah sa dekicama. Prvog puta kada sam otišao dosta njih su me znali pa nisu hteli da igraju sa mnom. Drugi put sam imao tu sreću da me niko nije poznavao, rekao sam im da sam skoro krenuo da igram šah i pristali su da igraju sa mnom. Skupilo se oko desetak dekica, pobedio sam ih svu desetoricu i otišao. Interesantna mi je bila atmosfera, kako su se nervirali i zezali jedne druge. (smeh)
Koja su najvažnija pravila u šahu? Koliko traje jedna profesionalna partija?
Pa, ukratko, najvažnija pravila u šahu su da koju figuru pipneš moraš sa njom da odigraš potez. Sa istom rukom kojom odigraš potez moraš da udariš i sat.Ukoliko ti istekne vreme na satu izgubio si partiju, a ako odigraš dva nemoguća poteza (odigraš nepravilno nekom figurom ili protivnik ti da šah, a ti odigraš nešto drugo) takođe se gubi partija.
Što se tiče trajanja partije, na nekom ozbiljnom profesionalnom turniru partija traje u proseku oko pet sati i uglavnom se igra jedna partija dnevno da bi igrači mogli da se pripreme dobro za tu partiju.
Šta je potrebnije da bi postao šah-majstor, inteligencija ili vežba?
Naravno da je potrebno da dete bude inteligentno i talentovano za šah da bi postalo dobar šahista, ali svakako da je rad na šahu mnogo bitniji od talenta. Mada, čak i ako neko nije talenat uz pravilan rad može sve da nadoknadi.
Koliko različitih igara postoji i u kojoj si ti najbolji?
Postoji više vrsta turnira u šahu. Blitz turniri, koji se igraju na 5 minuta po igraču. Rapid turniri koji se igraju od 15 do 60 minuta po igraču, i takođe,postoje standard turnir koji su najznačajniji i najpriznatiji. Za te turnire je obavezno igranje na digitalnom satu i tempo igre je sat ipo po igraču plus 30 sekundi za svaki odigrani potez. Nakon 40 odigranih poteza dodaje se još pola sata, što znači da partija može da traje dosta dugo. (osmeh) Statistika kaže da najbolje rezultate imam na blitz turnirima, odnosno na 5 minuta po igraču.
Koliko godina je imao tvoj najstariji protivnik sa kojim si se takmičio na jednom šahovskom turniru, a da to nisu dekice iz parkića Sv. Save?
Mislim da je imao 80 godina. Igrao sam sa njim na početku svoje karijere kada sam imao 8 godina, interesantno je da je on bio najstariji takmičar na tom turniru, a ja najmlađi.
I, ko je pobedio?
Ja sam pobedio. (smeh) Veliki broj ljudi je pratio taj meč, a na kraju sam dobio i veliki aplauz.
Poseduješ titutulu FIDE majstora. Je l’ možeš da nam objasniš šta podrazumeva ova titula , kako se stiže do nje i koja je najviša titula u šahu?
Titule u šahu se osvajaju na standard turnirima. Posle prvog standard turnira određuje se rejting odnosno jačina igrača. Na narednim turnirima taj rejting se povećava ili smanjuje u zavisnosti kako igrač prolazi na tim turnirima. Da bi igrač postao fide majstor potrebno je da ima rejting od 2300 poena.
Najviša titula u šahu je velemajstor. Za velemajstora je potrebno skupiti 2500 poena i 3 norme koje se osvajaju na međunarodnim turnirima. Čitao sam neke zanimljivosti i saznao da je podjednako teško postati velemajstor kao i istovremeno završiti dva fakulteta. (osmeh)
Jesi li učestvovao nekad na nekom međunarodnom Evropskom prvenstvu? I je l’ postoji uopšte Evropsko i Svetsko prvenstvo u šahu?
Godine 2005, 2006,2007 i 2008. bio sam Balkanski prvak u kadetskoj konkurenciji. Turniri su se odrzavali u Grčkoj u Sitonu, pored Soluna. 2010. godine sam bio kadetski prvak jugoistočne Evrope koje se održalo u Blacu.
Naravno da postoji Evropsko i Svetsko prvenstvo u šahu, ali zbog finansijske situacije nikada nisam bio u prilici da ih igram.
Koliko dugo se pripremaš za jedan šahovski turnir? Sa kim vežbaš?
Dok sam bio u srednjoj školi imao sam vremena ozbiljno da radim na šahu i otprilike sam se mesec dana pripremao za turnir sa trenerom. Priprema za turnir obuhvata: rad na šahovskoj teoriji odnosno otvaranjima, praćenje najnovijih turnira, gledanje partija jakih igrača i nekoliko dana pred početak turnira uglavnom rešavam šahovske probleme da ,,zagrejemmozak” predturnir.
Koliko sati dnevno igraš šah? Je l’ uspevaš da uskladiš fakultetske obaveze i šah?
Dok sam išao u srednju školu tri sata sam radio na šahu(otvaranja, taktika, strategija, završnice), a jedan sat sam igrao šah preko interneta da proverim varijante koje sam naučio. Od kako sam upisao Elektronski fakultet nemam više vremena da radim na šahu, ali gledam da pre spavanja uvek odvojim jedan sat na igranje šaha preko interneta, da bih održao formu.
Tvoj do sad neostvareni san u šahu je?
Moj san u šahu je da postanem internacionalni majstor (druga najviša titula u šahu). Osvojio sam sve 3 norme za tu titulu ostalo mi je jos 80 rejting poena za titulu Internacionalnog majstora, pa se nadam dok završim fakultet da ću osvojiti i tu titulu.
Na pitanje da li bi jednog dana mogao da bude i programer i šahista, i ako bi morao da se opredeli za jedno zanimanje, koje bi to bilo, Stefan uz osmeh kaže:
Pokušavam da budem i jedno i drugo, ali pošto od šaha mogu da žive samo najboljih 10-ak igrača u Srbiji, više bih voleo da budem programer, a šah da mi bude kao hobi i dodatni prihod.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
