Aktuelni predsednik „Rotaract kluba Niš“ – Slobodan Luković

Gradski portal 018 – 26.12.2016.

Kažu da su mladi stub društva i da na njima svet postaje. Kažu da su mladi spiritus movens jednog društva, ali ne u smislu špiritusa movensa, kao hemijskog jedinjenja omiljenog mladom čoveku, već u smislu omladine kao duhovnih pokretačai generatora promena u društvu. Još ako je taj omladinac jedna uspešna karika u omladinskom lancu, društveni pomak je na vidiku. Jedino što je potrebno toj uspešnoj kariki da bi načinio mali korak za čovečanstvo ali veliki za omladince, jeste neka vrsta upravljačke moći. Po pravilu, prosečnom uspešnom i talentovanom omladincupotreban je period od nekolika godina kako bi se afirmisao u vladinom ili nevladinom sektoru, osim ako je unuk loze Krkobabić pa sa 20 i kusur godina poželi da bude potpredsednik Privredne komore Beograda. Ali, ostavimo vanvremenske i omnipotentne Krkobabiće na stranu i pozabavimo se malo omladincima koji zaista zavređuju pažnju. Kada kažem oni koji zaista zavređuju pažnju, mislim pre svega na neke omladince koji su na primer obavljali dužnost studenta prodekana i borili se za poboljšanje statusa studenata i povećanje njihovih prava. Mislim na one koji su svojim društvenim angažmanom pomogli da se glas običnog studentčića čuje i na sednicama nastavno-naučnog veća, gde profesori i vrhovni ljudi jednog fakulteta zasedaju u stilu članova obaveštajne službe „MI6“.

U današnjoj reportaži predstavljamo vam Slobodana Lukovića, bivšeg studenta prodekana Pravnog fakulteta u Nišu i aktuelnog predsednika „Rotaract kluba Niš“, koji okuplja omladince od 18 do 30 godina u okviru „Rotary kluba“, internacionalne organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi koji su udruženi u cilju pružanja humanitarne pomoći, unapređenja društva i podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama. Student je produžene četvrte godine studija, prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, ili apsolvent prava, prema starom Zakonu. Kaže da su mu najveće priznanje i nagrada poznanstva i prijateljstva koje je stekaotokom studiranja i ističe: Mislim da nikakva formalna nagrada ili priznanje ne bi mogla da zameni taj osećaj kada znaš da u svakom trenutku, u mnogim gradovima u regionu, imaš na koga da se osloniš.

Navodi da su studentske organizacije nužno neophodne i dodaje: Bez studentskih organizacija i studentskih predstavnika sve bi bilo prepušteno samovolji profesora čiji se interesi vrlo često ne poklapaju sa interesima studenata.Na pitanje koji je prosek ostvario na dosadašnjim studijama, odgovara: Smatram da prosek nije najbolje merilo znanja i uspeha na fakultetu i nikada nisam posebnu pažnju obraćao na to, naravno, uz veliko poštovanje prema svima koji su uspeli da u toku studija ostvare visoku prosečnu ocenu, svakako je za to potrebno dosta truda. Moj trenutni prosek je 8.2.

Pored društvenog angažmana u „Rotaract klubu Niš“ i prodekanskog mandata, Slobodan je svojevremeno bio i sportista. Dvanaest godina je aktivno trenirao odbojku za niški odbojkaški klub „Desetka“, koji je bio u Drugoj srpskoj ligi. Iako trenutno ne igra odbojku, ovaj sport nije napustio jer trenutno radi kao odbojkaški sudija, a do nedavno je bio i jedini nacionalni sudija iz cele južne Srbije za odbojku na pesku.

Što se tiče političke karijere, izvesno je da će se u doglednoj budućnosti oprobati i u ovoj sferi, ipak, kako kaže, za sada nije politički aktivan i tenutno se politikom bavi čisto analitički za svoju dušu i za potrebe diskusije u društvu.

Sa Slobodanom smo razgovarali o tome koje je sve dužnosti obavljao kao student prodekan Pravnog fakulteta, koliko je učinio za studente ovog Fakulteta za vreme prodekanovanja, koliko se slagao, a koliko je sučeljavao mišljenja sa profesorima i dekanom. Pitali smo ga još i da li postoji neka „tajna veza“ između političkih stranaka i Saveza na fakultetima, koje dužnosti obavlja kao predsednik „Rotaract kluba Niš“, da li ima u planu da pravničku ili advokatsku karijeru započne u inostranstvu, kao i to koji su njegovi predlozi za poboljšanje statusa studenata na nivou niškog Univerziteta.

Slobodane, koje si dužnosti obavljao kao student prodekan Pravnog fakulteta?

Dužnost studenta prodekana jeste da kao član uprave iz reda studenata bude spona između studenata i profesora, odnosno uprave fakulteta. Koordinisao sam radom studentskih organizacija i studentskim parlamentom Pravnog fakulteta u saradnji sa predsednikom studentskog parlamenta. Takođe, student prodekan ima obavezu i dužnost da ukoliko neko od studenata naiđe na neki problem na fakultetu, bilo individualni ili kolektivni, pomogne i zajedno sa njima radi na rešavanju nastalog problema. Prisustvovanje sednicama i učestvovanje u radu istih zastupajući interese studenata je bila jedna od dužnosti koju sam sa zadovoljstvom ispunjavao.

Koliko zapravo studentske organizacije u okviru fakulteta mogu da doprinosu poboljšanju statusa studenata? Jesi li ti za vreme svog mandata uspeo nešto da izdejstvuješ u korist studenata?

Ljudi koji nisu upućeni u ove stvari bi se iznenadili kada bi znali koliko zapravo studentske organizacije, naravno, ukoliko su vođene pravim vrednostima i idejama, mogu da doprinesu ne samo statusu studenta, već uopšte i samom kvalitetu studiranja. Fakultet je tu zbog studenata. Međutim, dešava se na žalost da profesori, ili fakulteti uopšte kao ustanove, izgube to iz vida i da olako shvataju studente te im često studenti i nisu na prvom mestu. Koliko god to čudno zvučalo, ko je god malo upućen u temu verujem da će me razumeti. Bez studentskih organizacija i studentskih predstavnika, sve bi bilo prepušteno samovolji profesora čiji se interesi vrlo često ne poklapaju sa interesima studenata. Kada dođe do takvih nepoklapanja, uloga studentskih organizacija jeste da se izbore za ono što veruju i znaju da je u tom trenutku dobro za studente.

 Uspevali smo i za vreme mog mandata i pre i posle njega (osmeh). Sve uspehe koje smo imali u odnosima i pregovorima sa fakultetom postigli smo zajedno moje kolege i ja kao studentski predstavnici Saveza studenata Pravnog fakulteta. Funkcija studenta prodekana nije funkcija koja se može obavljati bez podrške studenata, te svakako ne bih lično prisvajao sve što smo izdejstvovali ali bih istakao stvari kao što su neke finansijske olakšice za studente, sprečavanje povećanja finansijskih izdataka, usklađivanje ispitne materije sa obimom ispita i još mnoštvo stvari.

Pretpostavljam da je ponekad dolazilo do razmimoilaženja u mišljenju u dogovorima sa profesorima ili dekanom. Kakav je bio tvoj odnos sa profesorima Pravnog fakulteta i prvim čovekom ove ustanove?

To je bila vrlo česta pojava (smeh). Moje kolege i ja smo uvek bili pripremljeni i čvrsto smo se držali naših principa i stavova, bili smo realni u našim idejama i zahtevima, te verujem da su profesori umeli to da cene i uspevali smo uvek da nađemo neko kompromisno rešenje. Moram priznati da je naš odnos uvek bio korektan i da nismo imali nekih većih problema u odnosima sa profesorima, a pogotovo sa dekanom.

Postoji uvreženo mišljenje da su studentski Savezi na fakultetima nešto nalik političkim strankama. Koliko je po tvom mišljenju ovo istinito?

Ni malo istinito (smeh). Posebno mi je bilo zadovoljstvo što sam u toku bavljenja studentskim organizovanjem uvek radio sa mladim ljudima, kako je vreme odmicalo sve češće sa mlađima od sebe te sam često i pričao o ovme. Kada bi god razgovarali o ovim temama i ukoliko bi neko, kao sada ti, povezivao stranke ili politiku sa studentskim organizacijama, uvek sam isticao da se mi ne bavimo politikom već studentskim organizovanjem, a politikom neka se bave neki, da kažemo ozbiljniji i pametniji ljudi od nas (osmeh). Ponoviću da, ukoliko je organizacija vođena pravim vrednostima i idealima ili idejama, onda ima samo jedan interes a to je interes studenata. Dok političke partije imaju veliki broj različitih interesa isprepletenih u mnoštvo ličnih interesa i onda nastaje jedan politički vrtlog, što je daleko od studentske organizacije.

Dugogodišnji si član „Rotaract kluba Niš“. Koju funkciju obavljaš u ovoj organizaciji kao predsednik i koja su tvoja zaduženja?

Od 2012. godine sam član Rotarakt kluba „Niš“ i ove godine obavljam funkciju predsednika kluba. Zaduženja kao predsednika jesu da koordiniram radom kluba tokom cele godine, organizujem i vodim sastanke kao i da sarađujem sa ostalim klubovima iz grada a i šire.  Rotarakt je organizacija koja okuplja mlade i perspektivne ljude od kojih se očekuje da sutra budu lideri u svojim oblastima i da svi zajedno radimo na unapređenju kvaliteta života u lokalnoj zajednici i uopšte u društvu. Biti koordinator jednog takvog sklopa ljudi je veliko zadovoljstvo i čast i verujem da će rezultati našeg rada i naših aktivnosti biti vidljive.

Jesi li razmišljao možda da se politički angažuješ, s obzirom na to da već imaš iskustva organizovanju i planiranju?

Moram da priznam da jesam. Politika me zapravo od malena privlači i mogao bih čak da kažem da je to moja strast. (osmeh) Za sada nemam nikakve ozbiljne planove, nisam politički aktivan, i trenutno se njome bavim samo onako analitički za svoju dušu i za diskusije sa društvom, ali verujem da ću se nekada oprobati i u politici. Želja mi je da se prvo ostvarim na nekim stručnijim poljima u životu, a da onda pronađem svoje mesto i u nekom možda političkom ali više diplomatskom svetu.

Odbojka je tvoj omiljeni sport. Bio si igrač odbojkaškog kluba „Desetka“ iz Niša, a danas si i odbojkaški sudija. Šta te je odvuklo iz sportskog sveta?

Zapravo me ništa nije odvuklo od sporta, još uvek sam deo sportskog sveta i verujem da ću ostati. Samo sam malo promenio ulogu, rekao bih da samo više nisam ni sa jedne strane mreže, već sam pored mreže. (osmeh) Odbojka je moja velika ljubav i nadam se da ću što je duže moguće ostati u odbojci u bilo kom obliku. Trenutno sam aktivan kao odbojkaški sudija na listi Druge lige, takođe sam i nacionalni sudija za Odbojku na pesku, do nedavno i jedini sudija iz Niša pa i iz cele južne Srbije u tom sportu.

Jesi li razmišljao o tome da pravničku ili advokatsku karijeru započneš u inostranstvu?

Ne. Jedino mesto o kojem sam razmišljao gde bih možda mogao da živim i radim, a da je van granica Srbije, jeste Skoplje odnosno Makedonija, gde sam rođen i koju smatram svojom drugom zemljom, te na nju i ne gledam kao na inostranstvo. Mada sam siguran da ću karijeru graditi u Srbiji.

Koji bi bili tvoji predlozi za poboljšanje standarda studenata na nivou niškog Univerziteta?  

Ne bih davao nikakve konkretne predloge. Moji predlozi i saveti jesu da se studenti za bolji status i standard moraju sami izboriti! Moraju nastupati jedinstveno i moraju imati jasne i precizne ciljeve od kojih ne smeju odustajati. Dok se, sa druge strane, i profesori moraju malo osvrnuti na studente i početi da ih slušaju i uvažavaju njihove stavove. Samo zajedno profesori i studenti mogu učiniti ovaj grad još boljim, lepšim i privlačnijim za studente.

Novinar: Milan Dojčinović