Gradski portal 018 – 23.12.2016.
U prethodnom tekstu predstavili smo vam Uroša Mitrovića, mladog tekvondo majstora koji je sa samo 16 godina osvojio 106 medalja, postao trostruki Balkasnki šampion i zauzeo 11. mesto na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u tekvondou u Peruu. Bilo je reči i o samim korenima ove borilačke veštine, čiji začeci sežu i dva milenijuma unatrag, o etimologiji reči taekwondo, kao i o samim pravilima i odlikama ove prefinjene veštine. A sada charyeot! (pažnja), u današnjoj reportaži predstavljamo vam još jednog talentovanog i uspešnog mladog tekvondistu, koji se pre tekvondoa bavio i karateom. Reč je o šesnaestogodišnjem Petru Aleksiću, tekvondisti KBS „Naisus“,koji već četiri godine predanotrenira tekvondo. Učenik je gimnazije „Svetozar Marković“ i majstora tekvondoa, 5. dan u crnom pojasu, Nebojše Anđelkovića, o kome ćemo nešto više u pasusima niže.
Prema rečima mlađanog Petra Aleksića, prešao je u tekvondiste jer je ova borilačka veština mnogo opuštenija od karatea. Dok je u karateu neophodno biti krut tokom cele borbe, u tekvondou je kvaka u tome da se lepršavo krećeš po ringu i da tek na kraju u skoku stegneš ruku ili nogu i ispališ tu energiju na protivnika. Tekvondista je nešto poput solarnog panela, prikuplja i upija energiju tokom lepršavog plesa da bi je na kraju motorizovao i pretvorio u energiju.
U dosadašnjoj tekvondo karijeri, Petar je osvojio petnaestak medalja. Najbolji udarac mu je mondolio chagi ili udarac iz okreta. Na državnom prvenstvu u konkurenciji od nešto manje od 100 takmičara i dvadesetak klubova širom Srbije, kao i na ovogodišnjem Prvenstvu centralne Srbije, Petar je osvojio bronzane medalje.
Na pitanje koliko dugo se pripremao za ova takmičenja i kako su izgledali treninzi, odgovara: Treninzi su bili jako naporni.Trenirali smo pred takmičenje dve nedelje svakog dana. Pripremali smo se ozbiljno jer je bilo državno prvenstvo i jer je bila velika konkurencija.
Iako je osvojio treće mesto na državnom prvenstvu, kaže da mu je najdraža i najvrednija ona prva zlatna medalja, koju je osvojio na samom početku karijere,na lokalnom prvenstvu grada Niša.
Baviti se nekim sportom profesionalno iziskuje dosta vremena, napora i truda, te je srednjoškolcima naročito teško da usklade školske obaveze sa treninzima. Tako Petar Aleksić navodi: Veoma je teško uskladiti školu i treninge.Ja sam u bilingvalnom francuskom odeljenju i nekada časovi traju do 20h, a trening je od 20:30h, tako da je teško uskladiti sve to, ali trudim se. Profesori mi uglavnom izlaze u susret.
Trener dva talentovana i mudra mlada borca, Uroša Mitrovića i Petra Aleksića, je Nebojša Anđelković, osnivač, predsednik i glavni trener kluba borilačkih sportova „Naisus“.Nebojša je na ovogodišnjem Svetskom prvenstvubio glavni trener Tehničke reprezentacije Srbije, a u timu selektora reprezentacijeje još od 2009. godine. Uspešan je tekvondo borac koji je bio državni prvak i osvajao medalje na prvenstvima u zemlji i Evropi. Trener i tekvondista Anđelković je 2010. godine osnovao klub „Naisus“ sa idejom da svoje znanje i umeće prenese mlađim generacijama. Na vizit karti KBS „Naisus“ stoji: Oni koji ne znaju neka uče, a koji znaju, neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju. Sudeći prema uspesima koje su do sad postigli, i mlađi i stariji borci „Naisus-a“ strogo se drže vizit karte i motoa kluba. Do jula meseca ove godine KBS „Naisus“ osvojio je 90 medalja, od toga 38 zlatnih, 21 srebrnu i 31 bronzanu, a prema rečima trenera Anđelkovića, godinu će završiti sa oko 150 medalja, što predstavlja izvanredan uspeh.
O tome koliko je duga istorija tekvondoa u Srbiji i Nišu, koliko godina i iskustva je potrebno da bi se sitglo do 1. dana u crnom pojasu, koje sve tehnike i discipline postoje u ovom sportu sa drevnim pedigreom, o tome šta se sve skoruje u jednom tekvondo meču, i o još po nečemu, čitajte u redovima koji slede.
Koliko je duga istorija tekvondoa u svetu, a koliko je ona duga u Srbiji i Nišu?
Istorija tekvondoa u svetu se kreće u hiljadama godina unazad, bar što se tiče nekih veština iz kojih je proisteko tekvondo, koji je kao takav 1955. formiran. Što se tiče Srbije, neki počeci su 1985. godine kada je formiran Savez, a u individualnom smislu možda čak i malo ranije. Što se tiče Niša, ne kaska mnogo, 1989. je prvi klub osnovan, drugi je osnovan 1994., a onda od 2000-ih nastaje ekspanzija.
Koliko godina, iskustva i treninga je potrebno da bi se stiglo do prvog dana i crnog pojasa?
U principu, u zavisnosti od godina života može da se stekne nakon nekih četiri do pet godina treniranja. Međutim, deca ne mogu da postignu mentalnu stabilnost i zrelost da bi nosila majstorsko zvanje. Majstorsko zvanje ima dve kategorije, uslovno rečeno, a to su Dan zvanje, za nekog ko je star 18 godina i više i Pum zvanje, koje je kolokvijalno rečeno dečiji crni pojas, ali to zvanje se ne dobija sa 7 ili 8 godina, već je minimum sa 12 kada može da se dođe do tog zvanja.
Koje sve tehnike i discipline postoje u tekvondou?
Postoji mnoštvo tehnika. Ono što bih naglasio jeste da postoje segmenti tekvondoa koji se treniraju u svim klubovima. Što se tiče disciplina, postoje 4 glavne discipline, to su: samoodbrana, forme kao tehnička disciplina, koje predstavljaju borbu sa zamišljenim protivnicima, sparing kao Olimpijska disciplina i borba.
Koliko sudija sudi jedan tekvondo meč i šta se tu sve skoruje?
U zavisnosti od toga da li pričamo o borbama ili formama kao zvaničnim disciplinama različit je broj sudija. Kod formi, ispod tri sudije ne mogu da se nađu, a kreće se od 7+1 sudija, odnosno jedan koordinator koji daje znak za početak, za kraj, za ulazak, izlazak itd. Što se tiče borbi, ima uglavnom tri uglovne sudije, jednog glavnog sudiju i jednog sudiju za zapisničkim stolom, koji zaustavlja vreme, okreće broj borbe itd, itd.
Koliko je u tekvondou važna fizička, a koliko mentalna snaga?
To je neodvojivo i to je spoj, ukoliko želite da postignete rezultat. Morate da budete mentalno jaki i da imate volju i želju za treningom. Ukoliko nemate mentalnu snagu da izdržite poraze ili neke niže ocene onda nećete moći da računate na neke visoke plasmane.
Na malobrojnost vašeg tekvondo tima na državnim prvenstvima prevashodno je uticao nedostatak finansijskih sredstava. Jeste li konkurisali za neki vid pomoći ili stipendiranja vaših boraca kod grada Niša ili Ministarstva omladine i sporta?
Opština Medijana je dala na osnovu učešća na Svetskom prvenstvu za Uroša Mitrovića materijalnu pomoć jer Savez nije imao para da plati reprezentativca, što je poražavajuće. Što se tiče Grada, Grad je isto pomogao sa nekim skromnim sredstvima.
Jeste li razmišljali o Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju ili je to još uvek nedokučivo?
Još uvek je nedokučivo, zbog nedostatka novca sa jedne strane, a sa druge strane zbog politike koju vodi Savez u Beogradu, koji takmičenja uglavnom organizuje severno, u Beogradu i u Vojvodini.
Prema rečima trenera Anđelkovića, dešavalo se puno puta da zbog finansijskih problema i osećaja diskriminacije od strane Tekvondo asocijacije Srbije, nekolicina deteta koji su došli do reprezantativnog nivoa odustanu ne samo od takmičenja, nego čak i od bavljenja tekvondoom. Usled neredovnih isplata stipendija i slabe podrške grada Niša i Sportskog saveza Niša, sam klub „Naisus“ i roditelji dece su bili prinuđeni da uzajmljuju novac kako bi talentovani mladi borci otputovali na neko takmičenje. Materijalne nedaće, nažalost, glavni su uzročnik sputavanja talenta.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
