Gradski portal 018 – 22.12.2016.
Tekvondo predstavlja modernu verziju drevne borilačke veštine zvane TAE KYON, čiji tragovi sežu 2000 godina unatrag. O drevnom postojanju tae kyon-a svedoče materijalni tragovi i pronađeni artefakti, kameni reljefi i freske, na kojima su oslikani borci u pozicijama vrlo sličnim današnjoj tekvondo tehnici. Ipak, tekvondo kao moderna korejska borilačka veština razvila se 50-ih godina XX veka, spajanjem različitih veština koje su se tih godina trenirale u Seulu. Potiče od korejskih reči TAE (udarac nogom u skoku), KWON (udarac rukom, razbijanje rukom), i reči DO, koja predstavlja put i mentalno usavršavanje. Tekvondo se povezuje i sa filozofijom, pa tako prema mnogobrojnim izvorima označava univerzalno blagostanje čovečanstva, težnju ka miru i duhovnoj i fizičkoj uravnoteženosti. Svaki tekvondo udarac ima svoje ime i prezime, i zove se drugačije u zavisnosti od toga da li se udarac izvodi rukom ili nogom. Biti majstor tekvonda znači biti mudar i jak. Treninzi obuhvataju zagrevanje, razgibavanje, kondicionu spremnost, a najvažniji deo treninga je visoko razgibavanje nogu, jačanje nožnih mišića i špaga. Tevondom se mogu baviti i deca od 3 godine, kao i penzioneri od 65 godina i više, ukoliko su, naravno, fizički i mentalno izbaždareni. Prema zvaničnoj Olimpijskoj klasifikaciji u okviru tekvondoa postoje 4 kategorije: pioniri, kadeti, juniori i seniori. Borba za one mlađe takmičare traje 2-3 minuta, dok za starije traje 6 minuta, ili 3 runde po 2 minuta, što govori da se u tekvondo borbama uživa kratko ali sa velikim zadovoljstvom, te je ova borilačka veština nešto poput mocart kugli među kolačima. Kao i u boksu, i u tekvondou postoji nokaut udarac jer je ovo veština u kojoj ima puno kontakata.
Jedan od najuspešnijih tekvondo boraca u Nišu i Srbiji, u juniorskoj kategoriji, je šesnaetogodišnji Nišlija Uroš Mitrović, koji se takmiči ispred kluba „KBS Naisus“. Učenik je druge godine gimnazije „9. maj“ u Nišu. Tevondoom se bavi od svoje osme godine i od tada konstantno trenira. Ističe da ga je ovom sportu privuklo to što sve izgleda elegantno i lepo i što ništa nije kruto. U dosadašnjoj karijeri Uroš je sa svojih 16 godina osvojio neverovatnih 106 medalja, a već dve i po godine je i član tekvondo reprezentacije Srbije. Životni moto mu je izreka: Mogu da pobedim, mogu da izgubim, ali nikad neću prestati da se trudim.
Kao jedan od malobrojnih srpskih tekvondista na Balkanskom prvenstvu održanom septembra ove godine u Dupnici u Bugarskoj, u velikoj konkurenciji od 553 takmičara iz Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Moldavije, Bugarske, Rumunije i Turske, Uroš je osvojio tri zlatne medalje u juniorskoj konkurenciji. Nakon Balkanskog prvenstva, trostruki balkanski šampion Uroš Mitrović je sa tzv. Tehničkom reprezentacijom Srbije otputovao na Svetsko prvenstvo koje je bilo održano od 29. spetembra do 2. oktobra u Limi, prestonici Perua. I na svetskom šampionatu Uroš je zablistao, te je u rekordnoj konkurenciji od preko 750 takmičara iz 60 zemalja sveta osvojio 11. mesto, iako je njegov tim, koji su činili i tekvondo juniori Andreja Grujić i Nemanja Janković, delio samo jedan bod od ulaska u finale.
Na najznačajniji i najveći događaj u životu Uroš je putovao sa svojim trenerom iz kluba i ovogodišnjim glavnim trenerom Tehničke reprezentacije Srbije, Nebojšom Anđelkovićem, kao i sa trenerom Branislavom Kurucom, koji je u kategoriji seniora do 40 godina osvojio bronzanu medalju na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu.
Na pitanje kako je izgledao jedan takmičarski dan na Svetskom prvenstvu u Limi, Uroš kaže:
Izgledao je bučno i sve je bilo užurbano. Brzo sam morao da se zagrejem i razgibam. Rano smo ustajali i išli na treninge, pripremali smo se da budemo najbolji što možemo, kad izađemo da bude wow.
Pored osvojenog 11. mesta na Svetskom prvenstvu u Peruu, Uroš je osvojio i 9. mesto u juniorskoj kategoriji na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu održanom u Beogradu, a ne treba izostaviti ni uspeh i osvojeno zlatno odličje na ovogodišnjem Otvorenom prvenstvu Mađarske u konkurenciji od oko 200 takmičara iz 15 zemalja.
Uroševi omiljeni udarci su dollyo chagi ili kružni udarac, udarac sa strane u glavu i yop chagi ili bočni udarac. Za tekvondo živi, pa tako svakodnevno trenira po dva sata u klubu i još nekoliko sati kod kuće.
Na pitanje kako uspeva da uskladi školske obaveze i izlaske sa treninzima, Uroš odgovara: Nekad moram da se odreknem nekog izlaska ili rođendana, da bih mogao sve da postignem, ali ništa nije sporno, sve se može kad se hoće.
Neredovna gradska stipendija i slaba pomoć od Tekvondo asocijacije Srbije nisu sprečile Uroša da vredno trenira i da stremi ka velikim pobedama.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
