Naslovna Sve vesti Niš Odgovor da nepostji sukob interesa Srđana Aleksića

Odgovor da nepostji sukob interesa Srđana Aleksića

555
0
PODELI

O b a v e š t e nj e

povodom pisanja pojedinih medija o slučaju postojanja sukoba interesa advokata Srdjan Aleksic:

Smatram ličnom obavezom, da se oglasim povodom pisanja pojedinih medija, plasiranjem javnosti da je Aencija za borbu protiv korupcije dostavila mišljenje da je gradski većnik Aleksić u sukobu interesa. Pre svega, voleo bih da skrenem pažnju na sledeće:

Dopis Agencije nigde ne nosi naziv ”MIŠLjENjE”, već je reč o obaveštenju gradonačelniku grada Niša prof.dr Zoran Perišić , da će Agencija postupati po prijavi, a kako se navodi i proizlazi iz Zahteva za davanje mišljenja s obzirom da je uz taj zahtev upućeno nekoliko materijalnih dokaza na osnovu kojih Agencija pokreće postupak po službenoj dužnosti. Takav moj lični zaključak proizlazi iz odredbe člana proizlazi iz čl. 1. Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije st.1. alineja 10. i naravno onoga što sam video iz sadržine podneska koji vam prezentujem, zajedno sa presudom.

Radi razjašnjenja, treba ukazati i na relevantne odredbe Ustava Republike Srbije, zakona i odrđenih opštih akata :

– Iz Ustava RS: čl.4. ”Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. SUDSKA VLAST JE NEZAVISNA.

– Iz Zakona o advokaturi : čl.1.” Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.”

– Iz Kodeksa profesionalne etike advokata : ” ZASTUPANjE
22. Odbijanje zastupanja
22.1. Opravdanim razlogom da advokat odbije zastupanje smatraće se naročito:
22.1.1. ako je preopterećen već prihvaćenim poslovima;
22.1.2. ako stranka nije sposobna ili ne želi da plati naknadu za njegov rad;
22.1.3. ako stranka uslovljava plaćanje naknade uspehom u sporu, ili zahteva obećanje uspeha;
22.1.4. ako zaključi da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka ima druge nehumane ili nemoralne pobude;
22.1.5. ako su zahtevi stranke očigledno suprotni njenim vlastitim interesima;
22.1.6. ako stranka ispoljava prema njemu nepoverenje ili nepristojnost;
22.1.7. ako oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.
22.2. U krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: lične osobine okrivljenog, vrsta krivičnog dela i visina zaprećene kazne, način odbrane okrivljenog, gnev koji je krivično delo izazvalo u javnosti i ponašanje oštećenih.
22.3. Advokat treba da odbije zastupanje:
22.3.1. ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik;
22.3.2. ako je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim, ličnim ili poslovnim odnosima koji objektivno mogu da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost i savesnost, izuzev kada stranka, iako upoznata sa ovim činjenicama, izričito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da to neće nepovoljno uticati na njegov rad;
22.3.3. ako je kao sudija, tužilac, ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o prethodnom pitanju u odnosu na predmet zastupanja;
22.3.4. ako je stranka za zastupanje ovlastila i lice koje nije advokat, osim lica koja su u nestandardnim predmetima istaknuti pravni stručnjaci za određenu pravnu oblast.
22.4. Advokat treba da odbije zastupanje više klijenata u istom predmetu, ako postoji mogućnost da između njih dođe do sukoba interesa.
22.5. Advokat je dužan da odbije zastupanje:
22.5.1. ako je zahtev stranke očigledno suprotan pozitivnim propisima;
22.5.2. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti na koju se odnosi predmet zastupanja;
22.5.3. ako bi primanje novog klijenta ili predmeta ugrozilo ispunjenje njegovih prethodno preuzetih obaveza;
22.5.4. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh;
22.5.5. ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku;
22.5.6. ako je u istoj pravnoj stvari posredovao ili savetovao suprotnu stranku, ili je od suprotne stranke primao obaveštenja koja predstavljaju advokatsku tajnu;
22.5.7. ako se zastupanje odnosi na spor povodom ugovora, sporazuma, vansudskog poravnanja, zaveštanja ili druge isprave koju je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj;
22.5.8. ako se zastupanje odnosi na suparničara ili saokrivljenog čiji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu već zastupa;
22.5.9. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu nečasnih ili drugih nedozvoljenih sredstava (tač. 8.3, 8.4), a u krivičnim predmetima aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita;
22.5.10. ako osnovano posumnja da bi posao u kome se od njega traži zastupanje doveo do pranja novca;
22.5.11. ako bi trebalo da zastupa protiv bivšeg klijenta, osim ako je iz načina na koji je prestalo prethodno zastupanje, i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije ponašao, očigledno da je između njih prestao odnos poverenja;
22.5.12. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa;
22.5.13. ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu ima ili je imala advokata, a ne prikaže mu pisanu potvrdu tog advokata da od nje ne potražuje naknadu;
22.5.14. ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu već ima advokata, sa kojim nije postigao saglasnost o pravnom osnovu i organizaciji zastupanja.

– Iz Zakona o obligacionim odnosima : ”Član 17.
(1) Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.
(2) Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.
Član 22.
(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.
(2) Ali, ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukčije određeno.

– Iz Zakona o radu : čl. 120. : ”Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć”;

– Iz Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije :” POSTUPANjE I ODLUČIVANjE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA
Član 50
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom pokreće i vodi Agencija, po službenoj dužnosti.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, a može se pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.
O pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana, Agencija obaveštava funkcionera.
Agencija može da pozove funkcionera, povezano lice, kao i lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak radi pribavljanja informacija, kao i da traži da dostave potrebne podatke, u cilju odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona.
Funkcioneru se mora dati mogućnost da se izjasni u postupku pred Agencijom.
U postupku pred Agencijom isključena je javnost.
– Iz Zakona o opštem upravnom postupku :”( Izuzeće) Član 32
Službeno lice koje rešava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzeće se ako je:
1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašćenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak, punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke;
2) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, bračni drug ili tazbinski srodnik do drugog stepena zaključno, čak i onda kad je brak prestao;
3) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranitelja;
4) u prvostepenom postupku učestvovalo u vođenju postupka ili u donošenju rešenja.

– Iz Zakona o uređenju sudova : čl.1.st.1 ”Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.

– Iz Statuta Grada Niša o GRADSKOM VEĆU : čl.56. st.1 tač5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obevezama, građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti grada;
Kada je u pitanju upravni postupak, treba istaći da je reč o rešavanju u upravnim stvarima, za čije rešavanje je predviđena procedura koja odstupa od parničnog postupka koji se pokreće tužbom nadležnom sudu, što je od suštinskog značaja za konkretni slučaj. Ukratko, reč je o dva različita postupka.
Da bi se uopšte govorilo o ”sukobu interesa” trebalo bi poći i od pojma ”JAVNI INTERES”, ali sam taj termin je jako teško definisati zbog svoje složenosti i sveobuhvatnosti.

U konkretnom slučaju, advokat Aleksić je zastupao pred Osnovnim sudom u Nišu nekoliko radnika kojima poslodavac, odn, JP ”Direkcija za izgradnju Grada Niša” nije isplatila jubilarne nagrade, a bila je u obavezi. To je potvrđeno prvostepenim presudama Osnovnog suda, koji je zakonom ustanovljen i nezavisan.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde