Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO da ne KAŽEM – SREĆNA VAM NOVA!

ŠTO da ne KAŽEM – SREĆNA VAM NOVA!

101
0
PODELI

Gradski Portal 018 – 31.12.2018

Stigosmo i do kraja ove 2018 godine. A kao da smo je juče dočekali. I nižu se tako, jedna za drugom, bez zastajkivanja, bez mogućnosti da odmorimo usput – odlaze i pune kofer uspomena – lepih i ružnih.

Kraj godine je vreme kada se svode racuni. Kakvi su rezultati ostvareni u godini na izmaku, i koji su planovi u dolazećoj – novinarska su pitanja koja se, na koncu svake godine, stereotipno ponavljaju i ne menjaju, jednako kao i odgovori.

Svako od pitanih će reći – kako je u ovoj godini ostvario dobre rezultate ( pa sledi nabrajanje ostvarenog), kako je ova godina bila prelomna ( a onda ide objašnjenje zašto je bila prelomna), kako je u njoj udaren čvrst temelj za sve ono što će se u narednoj raditi i graditi.

Isto nam se hvata da verujemo, ili da ne verujemo. Život ide dalje ustaljenim tempom i utabanim stazama, i nikome ni na pamet da padne da iskorači levo ili desno, da promeni putanju i rizikuje da se izgubi u šumi, ali da uradi nešto što je drugačije, a možda će biti i bolje.

Generalno gledano – meni se je ova smučila od priče o Kosovu, o dijalogu u Briselu, smučila su mi se diplomatska mudrovanja međunarodne zajednice čiji je rezultat nikakav, ne mogu vise da slušam demagogiju stranih političara koji nam kroje kaput, a nama već tesno i u rođenoj koži. Smučio mi se maćehinski odnos prema Srbiji i balavljenje nad Kosovom, koje se – osnaženo tuđim podrškama – osililo do neba držeci nam lekcije. I uslovljavajući nas, pa čak i preteći. E, to mi se je u ovoj godini najviše smučilo i ako me neko pita šta želim u Novoj, želela bih da toga više ne bude. Da se priča završi – ovako, ili onako – ali da se završi. Bolan kraj može da boli, ali bol bez kraja više ne može da se podnese.

Ova godina je, Srbiji, donela dosta investicija. Podrugljiv osmeh nekih koji ovo čitaju, nece me nimalo pogoditi. Jer, investicija je bilo, benefita od njih takođe, i boljitka za drzavu DA. Oni koji misle da nije tako, neka se svega toga odreknu i urade bolje. Jer, kritika je validna samo ako si jači i bolji od kritikovanog.

Da li zivimo bolje? Ne znam da vam odgovorim na to pitanje. Toliko dugo živimo gore, da više ne znam šta je bolje, a šta gore. Svakako nije onako, kao što bi trebalo i kako želimo.

Treba li da kukamo i međusobno se optužujemo? Ne bi trebalo, ukoliko koristimo razum, ukoliko imamo ljudskog u sebi, i ukoliko razmišljamo o sutra, prekosutra i svojoj deci koja će u njemu živeti i rađati svoju decu. Mi smo ti koji bi trebalo, ako smo ozbiljni ljudi, da udarimo čvrst temelj na kojem će oni graditi kuću. Ako to ne učinimo, kuća će im se srušiti, ko što se i naša srušila.

Treba li u novoj da budemo bolji? Ne da treba, nego MORA. Bolji LJUDI, pre svega treba da budemo…….zato što smo se odljudili, odrodili, otuđili…….i prozlili. Da saberemo dva i dva, i počnemo da gradimo čoveka u sebi. Jer…..sve je u čoveku i do čoveka. Dobar čovek će, ako je dobar, sve naučiti i sve moći da uradi. Loš čovek……je samo loš čovek. On i kad ume i može, neće. Uostalom, nije nama badava patrijarh Pavle u amanet ostavio BUDIMO LJUDI. On nam je u amanet ostavio ključ dobrog i uspešnog života. Sve ostalo je na nama.

A možemo li mi to? Ih, još pitate. Možemo, umemo, znamo……nedostaje nam još samo da hoćemo. Valjalo bi zaboraviti u novoj sve razmirice i gluposti koje nas razdvajaju, svađaju, otuđuju, udaljavaju jedne od drugih……i guraju u ponor i nazadicu.Da stisnemo zube, pa i kad ne možemo – zaboravimo. Zato sto je sve to ZBOG NAS….a ne ZBOG MENE.

A što ne bismo u novoj godini upotrebili onaj naš SRPSKI INAT, što ne bismo dokazali sebi i svetu da možemo i ono što misle da ne možemo, da umemo i ono što smo i sami mislili da ne umemo, da hocemo bez obzira sto neki misle da nećemo i da VOLIMO sebe najviše što možemo. Jer ni to nismo umeli. Sami sebi smo najveći neprijatelji, a hteli bismo da nas drugi vole. LJUBI BLIŽNJEGA SVOGA – piše u Bibliji. Pa zar mi nismo svoji, više svoji od svih ostalih kojima ljubimo ruke, udvaramo im se i dižemo ih iznad bližnjega svoga.

Dobrotu vam želim u Novoj godini. Iz dobrote sve izvire. Postoji jedna priča u kojoj su pred kucom siromasnih domaćina pokucala tri starca. Zvali su se LJUBAV, USPEH i NOVAC. Hteli su da se ogreju, ali su domaćinima kazali da samo jedan od njih sme da uđe….pa neka odaberu. Posle malo duže prepirke ukućana – hoce li novac, uspeh ili ljubav– pao je izbor na ljubav. A onda su sva tojica krenula u kuću. Zbunjenim domaćinima su objasnili – da ljubav vodi sa sobom i uspeh i novac……ostala dvojica idu sami, kada bi bili odabrani.

Dakle, dobrotu i ljubav vam želim – ostalo ce stići samo. I nemojte biti sumnjičavi……..dok ne probate. Nova godina je prilika za to. A krajem naredne ćemo se prepitati – je li vredelo, ili nije.

31.decembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar

Connect with Facebook

Molimo vas unesite vaše ime ovde