Naslovna Omladina u tuđini Omladina u tuđini – Summa summarum

Omladina u tuđini – Summa summarum

374
0
PODELI

Gradski portal 018 – 31.12.2017

Složena socio-ekonomska situacija u našoj zemlji naterala je sve veći broj mladih intelektualaca da uhlebljenje potraže van svoje domovine. Po nekom savremenom usmenom predanju koje kruži među mlađim generacijama život „preko grane“ je uvek bolji. Cena hrane je kao kod nas, a živi se i zarađuje barem dva puta bolje nego u Srbiji. Značajan podatak je da Srbija na rang listi 50 svetskih država sa najbrojnijom emigracijom zauzima 29. mesto, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Još značajniji, a sigurno i najžalosniji, je i podatak sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (2016), na kojem je Srbija zauzela prvo mesto od 140 država po niskom nivou sposobnosti da zadrži omladinu i da stvori šansu za one koji su već otišli da se vrate, te da im obezbedi stalno zaposlenje. Ono što je zabrinjavajuće je da se situacija nimalo nije promenila od 2011. godine i tadašnjeg Svetskog ekonomskog foruma, na kome je Srbija bila tik iza Burundija, Alžira i Haitija, na 139. od 142 mesta, po „odlivu mozgova“.

Nemogućnost zaposlenja u struci kao i negativna radna selekcija (po principu nepotizma i partijskog zapošljavanja) jedni su od glavnih razloga većine omladinaca za napuštanje svoje zemlje, grada, porodice i prijatelja. Pored navedenog, mladi se često žale i na nemogućnost napredovanja i intelektualnog usavršavanja na većini Univerziteta u Srbiji. Zbog toga se i veliki broj studenata odlučuje za „ERASMUS Mundus“ ili neki drugi projekat za razmenu studenata, koji im pruža mogućnost da steknu praksu i da nadograde postojeće znanje u nekim od privredno najjačih zemalja EU, poput Nemačke, Austrije, Švajcarske i dr. Međutim, ni u Americi ni u Kanadi, kao ni u zemljama EU nije sve tako bajno kako se često tendenciozno predstavlja u našim štampanim i elektronskim medijima. Pored nostalgije i drugačije kulture, omladina se neretko suočava i sa stigmatizovanjem – npr. u  zemljama sa nemačkim govornim područjem uobičajeno je reći za stanovnika iz druge zemlje da je ausländer ili došljak.

Mali je broj mladih intelektualca koji se odvaže i otisnu u svet kako bi završili prestižne škole i vratili se u zemlju iz koje su potekli da to znanje oplode. Možda takvih omladinaca – povratnika i nema mnogo, ali novinarska dužnost nam je nalagala da ovakve omladince pronađemo i da ih upitamo kako se zaista živi van granica Srbije, kako je biti stranac u tuđini i koliko je teško naći zaposlenje i tamo negde. S tim ciljem smo ,,prevalili” veliki put kako bismo izvestili o iskustvima, iskušenjima, životu, studiranju i radu naših ljudi u rasejanju u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Švajcarskoj, sa namerom da ovakve odvažne pojedince predstavimo javnom mnjenju i da na taj način motivišemo i pokrenemo, čini nam se, pomalo usnulu omladinu.

foto:google

Kako bismo zaokružili serijal tekstova „Omladina u tuđini“ odlučili smo da postavimo neka ključna pitanja koja se tiču omladine nekome ko je ostao u Srbiji da se bori, da profesionalnu karijeru započne upravo ovde i ko je kategorički protiv omladinske emigracije. Ime mu je Jovan Milić, student je treće godine inženjerskog menadžmenta na Mašinskom fakultetu u Nišu, dobitnik je najvišeg priznanja grada Niša – „11.januar“ , „Svetosavske nagrade“, koja se dodeljuje za doprinos kvalitetnom obrazovanju i za razvoj naučnih dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, omladinski je aktivista i preduzetnik.

Zbog čega smatraš da je važno ostati u Srbiji i graditi karijeru ovde uprkos tome što je veliki procenat omladinaca nezaposlen?

Zbog ljubavi prema svojoj državi treba da ostanu. Nije sve u parama i ne bih se složio da je veliki procenat mladih nezaposlen. Što se tiče položaja mladih u našoj državi nešto se menja na bolje. I naši preci su mogli da odlaze iz ratovane Srbije u neku bezbedniju državu, ali su se odlučili da ostanu i da se bore za našu teritoriju. Ovo trenutno siromaštvo ne treba da demotiviše mlade da odu, već treba da ih motiviše da se probude i da je vreme za akciju, vreme je nešto da promene. Vrlo često viđam kolege koji idu u Ameriku i rade tri posla dnevno za 800$ mesečno, ukoliko bi radili u Srbiji isto tri posla imali bi u proseku sličnu zaradu. Tako da to otvara mnogo novih pitanja.

Na koji način bi mogla da se motiviše i pokrene usnula i letargična omladina? 

Mladi ljudi je potrebno da pronađu nešto u svom srcu, neki okidač da promene nešto u društvu. Najlakše je kritikovati i sedeti, hajdemo da delamo. Neka svako od mladih napravi neke projekte, neće ih iz prve podržati, ali iz nekog narednog puta hoće. Neka ta omladina misli da će sutra njihova deca učiti srpski, isto kao što su i njihovi preci učili. Da li vi želite da vaše dete sutra govori nemačkim, recimo?

Prema tvom mišljenju na koji bi način država i Nacionalna služba za zapošljavanje mogla da poveća učinkovitost kada je reč o zaposlenju mladih? Da li bi se to moglo učiniti kroz državne subvencije radnih mesta ili na neki drugi način? 

Svakako su potrebne subvencije i određeni podsticaji od strane države, ali je i potrebna dodatna volja mladih ljudi da nešto promene u svom društvu. Država bi mogla da nagrađuje mlade talente, recimo u Britaniji je tradicija da njihova Kraljica svake godine proglašava mlade lidere i dodeljuje im medalje. Te medalje nemaju nikakvu finansijsku korist, ali su veoma značajne za mlade ljude, podstiče ih da nastave time da se bave. Eto primera, da naša država dodeljuje medalje mladim uspešnim ljudima svake godine, da ih Predsednik primi u svoj dom, da se ti mladi osete posebnim barem na jedan dan.

Kakav je tvoj stav o uvođenju dualnog obrazovanja? Da li je to dobar način da đaci i studenti sprovedu u praksu ono što su teoretski naučili ili je to jedan vid eksploatacije mlade radne snage?

Dualno obrazovanje je dobar program. Međutim,  naš obrazovni sistem se nalazi u totalnom haosu. Da bismo uveli dualno obrazovanje, potrebno je da imamo zadovoljne nastavnike i profesore, koji primaju adekvatnu platu, potrebno je da imamo razvijene kabinete, potrebno je modifikovati nastavna sredstva, potrebno je imati para platiti deci put za Olimpijade, potrebno je nabaviti klupe i stolice, srediti čitav sistem, pa tek onda uvesti dualno obrazovanje.

Novinar: Milan Dojčinović

*   Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2017. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar

Connect with Facebook

Molimo vas unesite vaše ime ovde