Naslovna Omladina u tuđini Diplomirana novinarka na master studijama ljudskih prava Univerziteta u Padovi – Katarina...

Diplomirana novinarka na master studijama ljudskih prava Univerziteta u Padovi – Katarina Velkov

143
0
PODELI

Gradski portal 018 – 05.12.2017.

Nemogućnost zaposlenja i osećaj intelektualne otupelosti zbog zastarelosti našeg obrazovnog sistema dva su najveća razloga zbog kojih se omladina odlučuje da uhlebljenje ili intelektualno usavršavanje potraži van granice Srbije. Osećaj intelektualne otupelosti često je prožet i osećajem gorčine koji se javlja zbog zapošljavanja nestručnih i nesposobnih lica putem partijskih i rodbinskih veza, pa je nagon za psovanjem i napuštanjem zemlje međ’ šljivama naročito izražen.

Prema podacima niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje od januara tekuće godine, od 30.676 nezaposlenih lica 4.900 osoba je sa fakultetskom diplomom, starosti do 30 godina. Iako se većina omladinaca i omladinki uglavnom odlučuje da rodnu grudu napusti u potrazi za poslom i pristojnim životom, značajan broj omladine je spreman da se otisne na putešestvije u države EU kako bi se intelektualno usavršili na nekom od mnogobrojnih smerova na master ili doktorskim studijama. Jedna od smelih omladinki, koja je odlučila da napusti svoj rodni Niš zarad intelektualnog usavršavanja u Evropi, je Katarina Velkov. Nakon završenih osnovnih akademeskih studija novinarstva na niškom Filozofskom fakutetu upisala je dvogodišnje master studije ljudskih prava (Human rights and multi-level governance) na univerzitetu u Padovi, u Italiji. Studira na engleskom jeziku, a da bi upisala ovaj Fakultet, Katarina je morala da položi IELC test poznavanja engleskog jezika i da prikupi pozamašnu količinu dokumentacije.

Što se tiče samog upisa, ne postoji klasičan prijemni ispit već se studenti rangiraju na osnovu uspeha sa osnovnih studija, poznavanja jezika, motivacionog pisma i cv-a, kao i vannastavnih aktivnosti u toku studija. Kada govorimo o dokumentaciji, moram priznati da zahteva dosta papirologije a samim tim i puno vremena, jer je upis na fakultet samo prvi korak u nizu. Sistem manje više funcioniše na isti način, kada govorimo o zemljama članicama Evropske unije.

Iako je radila kao radijski voditelj na niškim radio stanicama, odlučila je da svoje znanje proširi i na oblast politikologije i prava, a Italiju je odabrala zbog raznovrsnosti studijskih programa, mogućnosti stipendiranja, ali i zbog bogate kulturološke istorije i multikulturalnosti ove zemlje.

Ono što joj se posebno dopada, kada je reč o samom fakultetskom obrazovnom sistemu u Italiji, je interaktivni pristup i stalan rad na terenu kako bi se stečeno teorijsko znanje oplodilo u praksi.

Pozitivna stvar je mnoštvo seminara i radionica koje organizuje fakultet u okviru našeg smera, kao i mogućnost da čujemo utiske iz prve ruke od ljudi koji su već zaposleni i imaju iskustva u oblasti ljudskih prava, i dobre ali i one loše strane, pa smo pripremljeniji za ono šta nas čeka nakon studija.

Važna stvar je i to što Fakultet omogućuje obavljanje stručne prakse i honorarni rad putem mnogobrojnih potpisanih sporazuma i protokola o saradnji sa raznim organizacijama, a kako navodi Katarina – prilikom seminara i kraćih studijskih putovanja koji su organizovani u toku dve godine za vreme trajanja studijskog programa, otvaraju se razne mogućnosti.

Mogućnost stipendiranja je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih se Katarina opredelila za studiranje u zemlji EU.

Mislim da bi drugačije i bilo neizvodljivo završiti studije, ako uzmemo u obzir naš standard. U mom slučaju, uz manje dodatne prihode, stipendija sasvim solidno pokriva životne potrebe. Osim toga, fakultet ima ponudu part-time studentskih poslova u sklopu različitih univerzitetskih odseka, što je još jedan od pluseva.

Kako je pristup samom učenju drugačiji nego kod nas, jer nema stega u vidu studiranja putem bolonjskog sistema, na padovskom univerzitetu se naročito ceni istraživački i analitički duh. O polaganju ispita i strogosti profesora, Katarina ističe:

Nemamo listu ispitnih pitanja i nekolicinu knjiga, već u zavisnosti od predmeta ili se traži pismeni istraživački rad na temu koju biramo u dogovoru sa profesorom, ili analiza članaka mnogobrojnih autora i gradiva koje smo prešli u toku predavanja ili neka treća kombinacija. Profesori jesu zahtevni, ali u jednoj zdravoj meri po mom mišljenju, koja uostalom podrazumeva prezentovanje znanja na nivou master programa.

Stečeno znanje na Departmanu za novinarstvo na niškom Filozofskom fakultetu pomoglo joj je u nekim oblastima i predmetima koje sada ima, međutim nedostatak stručnog usavršavanja na terenu navodi kao glavnu manu našeg fakultetskog obrazovnog sistema.

Na pitanje da li planira da se nakon završenih magistarskih studija u Italiji vrati u Srbiju ili bi radije ostala u čizmi Evrope, Katarina odgovara:

Za sada je u planu završavanje stručne prakse, koja je inače obavezna u sklopu mojih studija, sledeće godine, a nakon toga bih najverovatnije upisala doktorske studije. Ono u šta sam sigurna je da bih definitivno volela da primenim iskustva stečena ovde u našoj zemlji, a prvi korak ka tome će biti master rad, čiju temu definišem ovih dana, a tiče se Srbije.

Novinar: Milan Dojčinović

*   Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2017. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar

Connect with Facebook

Molimo vas unesite vaše ime ovde