Naslovna Sve vesti Niš Ljubitelj filozofije, istorije i glume – budući arhitekta Matija Desančić

Ljubitelj filozofije, istorije i glume – budući arhitekta Matija Desančić

32
0
PODELI

Gradski portal 018 – 15.12.2016.

Postoji uvreženo mišljenje o studentima i generalno omladini kako pola dana prespavaju a pola dana protraće hibernirajući po kafićima. Dok su njihovi roditelji u tim godinama živeli gotovo bezgrešno prema propovedima iz Biblije, njihovi potomci danas kao omladinci žive raskalašnim životom arčeći mukom stečene pare. Naravno, za ovaj stereotip o omladini su u većoj meri odgovorni i mediji i njihovo ,,etiketno” izveštavanje. Iz tog razloga, naš sajt je pričama o uspešnim omladincima koje su do sad objavljene, kao i pričama o istaknutim pojedincima koje će tek biti objavljene, pokušati da makar i delimično razbije ukorenjene predrasude prema ovoj društvenoj grupi.

Na ideji ličnog usavršavanja niških i srpskih omladinaca, kao i na ideji rada na doprinosu za razvoj lokalne zajednice, promociji sporta, znamenitosti našeg grada, kulturnog sadržaja i drugih značajnih manifestacija za grad Niš, 2014. godine osnovana je i omladinska organizacija, neprofitno udruženje učenika i studenata ,,Mladi ambasadori”. S obzirom na to da ovo Udruženje predstavlja jednu pravu riznicu raskošnih mladih talenata, odlučili smo da jednog njihovog člana i predstavimo svima vama, među kojima ima i omladino-stereotipaša.

Njegovo ime je Matija Desančić. Student je druge godine Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu na odseku za arhitekturu, bivši član ,,Mladih ambasadora”, glumac Akademskog pozorišta SKC-a u Nišu, a bio je i učesnik na nekim od značajnijih konferencija koje su se odnosile na arhitektonska rešenja na nekim projektima niških opština.

Dvadesetogodišnjeg Matiju pitali smo šta je sve učinio za svoje mlade sugrađane za vreme ambasadorovanja, razgovarali smo o zaduženjima koja je imao kao mladi ambasador, o njegovom hobiju i velikoj ljubavi ljubavi koja se rodila tokom srednjoškolskih dana – glumi, o angažmanu na uređenju vidikovca na Kameničkom visu u okviru konferencije ,,KRENI”, kao i o tome na koje načine sve može današnji student arhitekture da zaradi novac.

 

Deviza ,,Mladih ambasadora” glasi: ,,Sa mladima za mlade!”. Koliko si ti kao alumni član ove omladinske organizacije pomogao mladima i koja su bila tvoja zaduženja?

Moja zaduženja i pomoć pružena mladima jeste bila u podizanju svesti o kulturnim, edukativnim, rekreacionim i kompetitivnim dešavanjima koja su se dešavala u gradu Nišu.

Na kojim si sve projektima bio angažovan kao mladi ambasador grada Niša?

Na promociji predavanja koja su se organizovala od strane Mladih Ambasadora, pre svega preko projekta „Zadužbina znanja“, gde iskusni ljudi iz raznih oblasti govoreći o svojim iskustvima u toku rada u toj struci daju pouke i savete kako na dalje da u našim životima napredujemo ka boljem.

Od srednjoškolskih dana počeo si da se baviš glumom. Ove godine si postao i član Akademskog pozorišta SKC. Jesi li razmišljao možda da upišeš i glumačku akademiju ili se glumom baviš čisto iz ljubavi i hobija?

Glumom sam se najpre bavio i u srednjoj školi, bio sam član jedne predivne dramske sekcije „Prve niške gimazije Stevan Sremac“ koja je dodatno ulepšala školovanje kao i to da više zavolim glumu. Rekao bih da se glumom bavim čisto iz ljubavi, a možda jednog dana pokušam da upišem akademiju. Zato sam i pokušao i postao član Akademskog Pozorišta SKC-a, da bih dodatno spoznao glumu i sve stvari srodne glumi kao i to da budem deo nečeg što mene čini sretnim.

matija-3U kojim predstavama si igrao do sad, a koja ti je bila najteža i glumački najzahtevnija?

Bilo je par predstava u osnovnoj školi ali ne mogu u potpunosti da se setim tačno koje. U srednjoj, u prvoj godini glumio sam najpre u predstavi „Bog“, koju je napisao Vudi Alen. Igrao sam ulogu boga Zevsa. Jeste da nisam imao replika, ali ipak sve uloge su podjednako važne. Druga  predstava je bila „Ono naše što nekad bejaše“ koju su napisale profesorka književnosti i srpskog jezika, Danijela Gašević i iz SKC-a Milica Vučković, koja govori o Nišu u periodu odmah posle oslobađanja od Turaka, gde čuveni Stevan Sremac upoznaje svoje najčuvenije likove iz svojih dela. Moja uloga u toj predstavi je bila uloga Mite-bana, šegrta gazde Ivka, i rekao bih za tu ulogu da mi je bila najzahtevnija zbog samog starog niškog načina govora, a pre svega zbog energije koja je morala da uvek bude tu. Sa predstavom „Ono naše što nekad bejaše“ smo išli i u Kragujevac na susrete dramskih sekcija gde smo se međusobno takmičili i gde smo ovojili prvo mesto od strane publike, kao i nagrade za najbolju mušku glavnu i sporednu ulogu. Ove dve prve predstave su bile predstave koje smo i igrali u Lutkarskom pozorištu u humaniterne svrhe za decu koja su obelela od neke vrste raka. Takođe, tu su bile i predstave za dan škole, tačnije za 135. godina postojanje škole pod nazivom „Bio jednom jedan vremeplov“ gde sam glumio Viljema Šekspira i uloga je zahtevala da se odigra na engleskom jeziku, kao i uloga jedne babuške. Pored toga bile su i dve predstave za Dan zaljubljenih.

Kao student druge godine Građevinsko-arhitektonskog fakulteta učestvovao si na projektu „Moj energetski grad“. Šta je podrazumevao ovaj projekat i koje zaduženje si ti imao kao budući arhitekta?

U ovom projektu se radilo o tome da se ponude rešenja oko toplotne i energetske efikasnoti TC „Kalča“ i moj deo u tome jeste bio da sam ponudio rešenje osvetljenja TC „Kalča“, LED osvetljenjem. Izuzev mog zaduženja tu su bili i drugi predlozi oko rešavanje toplotnog i energetskog problema TC „Kalča“ koji su i i te kako izvodljivi ali samo što ovaj projekat zahteva da bude sproveden do samog kraja i da bude u saglasnosti sa postojećim zakonima i sa sve ovom neophodnom birokratiojom.

Jeste li na kraju uspešno završili ovaj projekat?

Projekat je uspešno završen usled naših predloga predstavljenih nadležnima i zaduženima za rešavanje takvih pitanja.

Šta je bilo rešenje?

Dupla fasada i geotermalno grejanje.

A geotermalno grejanje je?

Korišćenje podzemnih voda za grejanje i hlađenje tokom godine.

Taj projekat je uspešno završen, ali da li su vaša rešenja primenjena?

Nisu još. U planu je da se detaljno obradi plan i da se pokuša da se realizuje.

Kao student arhitekture učestvovao si i na ovogodišnjoj konferenciji pod nazivom „KRENI#2“. Konkretno, bavio si se idejnim rešenjima za uređenje osmatračnice na Kameničkom visu. Koje je bilo tvoje rešenje za ovaj opštinski problem?

Najpre, konferencija je krenula sa našim obilaskom lokacije za „Novi Niš“ gde smo posle prikupljenih informacija sa mentorom, Mitesh Dixitom nas devetoro podelili u tri tima po troje i rešavali lokacije na nivou grada. Završivši taj projekat ponaosob smo uzeli jedan od problema i u tridesetosekundnoj prezentaciji ponudili naše rešenje, gde smo na kraju glasali za pet najboljih iz svake oblasti da bismo oformili pet tima – za svaku opštinu po tim. Ja sam tu po poenima bio drugi, odmah iza kolega Andrije Čolovića. Prošavši u drugi krug i oformivši tim, ja sam bio dodeljen timu za GO Pantelej, susreli smo se sa predstavnicima opština gde su nam oni izneli probleme svoje opštine da bismo mi kao tim mogli da izaberemo kojim problemom bi se mi bavili i rešili. Od ponuđenih rešenja i posle obilaska svake od lokacija mi smo izabrali da rešavamo problem Kameničkog visa jer nam je bio najupečatljiviji od svih ponuđenih lokacija. Kao arhitekta tog tima u dogovoru sa kolegama korak po korak smo došli do idejnog i ekonosmski izvodljivog rešenja za osmatračnicu i okolnu zelenu površinu na Kameničkom visu. Naravno, kao što nam je rečeno na početku rešavanja ovog problema, naša međusobna saradnja tima i predstavnika opština ne mora da se tu završi već da se i nastavi tako da naš tim je ponudio i rešenje za zelenu površinu kod spomenika, bungalove, košarkaški/fudbalski teren i druge delove Kameničkog visa, te i odatle KvisNI, Kamenički vis NIŠ.

matija-2Na pomenutoj konferenciji na slajdu prezentacije tvog tima pisalo je „Šta za nas predstavlja Kamenički vis?“. Je l’ možemo i sada da dobijemo odgovor na ovo pitanje?

Za nas Kamenički vis predstavlja jedno staro i prelepo mesto sa nevereovatnim pogledom na ceo Niš i okolni region i gde je svojevremeno svako od nas bio tamo i svako od nas imao neku uspomenu koju bi ponovo da proživi. Zato smo i izabrali lokaciju Kameničkog visa jer istovremeno i ako je deo GO Pantelej to je jedan deo Niša, gde mi kao građani možemo provoditi vreme u rekreaciji, kulturi, edukaciji pa čak i takmičiti se. Jeste da je put do gore u lošem stanju ali kao i u životu posle dužeg i lošeg puta mi na kraju krajeva vidimo jednu veću sliku gde u ovom slučaju je i veća, jedinstvena i lepša slika Niša.

Jeste li kao tim za osmišljavanje vidikovca na Kameničkom visu imali podršku nekog mentora ili su ideje bile isključivo plod vašeg razmišljanja i znanja?

Jesmo, imali smo podršku mentora za svaku oblast koja nam je bila potrebna, a te oblasti su arhitektura, dizajn, fotografija, advertajzing i IT. Jesu, ideje koje smo razrađivali i odbacivali su bile naše ali su istovremeni bile savetovane od strane naših mentora.

Na koje sve načine može da zaradi današnji student arhitekture?

Ako želi da se bavi u struci onda to je generalno da se rade grafički radovi i elaborati i držanje privatnih časova za mlađe studente, koji se sa predmetima po prvi put sreću, kao i učešće u ovakvim projektima gde se može računati kao praksa i mesto sticanja znanja za dalji napredak u obrazovanju u ovoj struci, a takođe imamo i to da su studenti i šankeri, konobari, prodavci itd.

Kako ti je arhitektura budući poziv, a hobi: gluma, filozofija i istorija, pitao bih te koji ti je omiljeni film, a koji te domaći ili inostrani glumac najviše inspiriše?

Omiljeni film nemam jer je teško izabrati samo jedan, a od domaćih glumaca koji me najviše inspirišu je prosto nemoguće izabrati jer to su genercije i doajeni koji ne mogu biti probrani tek tako lako, dok kod inostranih glumaca to su Dustin Hoffman, Robin Williams, Liam Neeson, Michael Caine, Jack Nicholson, Bill Muray, Ed O’Neil, Anthony Hopkins itd.

Omiljeni filozof i sentenca su ti?

Niccolò Machiavelli i Desiderius Erasmus Roterodamus su moji omiljeni filozofi, dok sentenca mora biti cela knjiga Erazmova „Pohvala ludosti“.

Da si mogao da biraš u kom istorijskom periodu ćeš biti rođen, koji bi to period bio i zbog čega?

Najviše bih voleo da proživim sve istorijske periode jer svaki od njih mi je toliko fascinantan da ili mora biti sve ili ništa.

Novinar: Milan Dojčinović

*   Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar

Connect with Facebook

Molimo vas unesite vaše ime ovde